Teroristi iz Sahare

U njihovu opremu svakako spada satelitski telefon. Za razliku od običnog mobilnog telefona, satelitski telefon ima signal svuda. A to je važno kako bi komunikacija funkcionisala i u beskrajnim širinama Sahare.

Saharski terorista dobro je opremljen i oružjem. Na prime, protivoklopni minobacač kojim s ramena može da bude ispaljena mina na neki kamion, helikopter ili drugi neprijateljski objekat sastavni je deo njegovog naoružanja.

Odakle novac za oružje i tehniku? On najverovatnije dolazi od krijumčarenja droge iz Južne Amerike preko Afrike u Evropu. I od otmica zapadnih turista i radnika na afričkim gradilištima. Na tome teroristi zarađuju milione evra.

Vođe sa fakultetskom diplomom

Na severozapadu Afrike ističu se tri terorističke organizacije: Al-Kaida u islamskom Magrebu, Ansar Dine (u prevodu „Čuvari vere“) i Mudžao – pokret za jedinstvo i sveti rat. Nakon sloma Gadafijevog režima u Libiji, bez gospodara su ostali i brojni borci i brojno oružje. Sever Malija postao je glavno područje za skrivanje samozvanih „svetih ratnika“. Vakuum vlasti nakon vojnog puča u Maliju išao je na ruku teroristima. A vlada do danas nije pronašla pravu ideju kako se tome suprotstaviti.

Matje Gidere je profesor islamsskih nauka na univerzitetu u Tuluzu. On istražuje zašto ljudi postaju radikalni. Kaže da se mogu razlikovati dve kategorije: „Tu su kao prvo vođe. Oni su dobro obrazovani, često imaju fakultetsku diplomu. Oni su nadprosečno politizovani, a nasilje smatraju prikladnim sredstvom za ostvarenje svojih ciljeva. Među vođama je mnogo onih koji su studirali prirodne nauke ili mašinstvo. Onih koji su studirali književnost ili sociologiju gotovo da i nema. I to u svakom slučaju nisu gubitnici. Mnogi od njih su bili prilično uspešni u životu pre nego što su postali teroristi.“

Pa ipak, čini se da im je privlačnija šansa da zauzmu važnu ulogu u terorizmu nego miroljubiva karijera. Procenjuje se da u Mauritaniji, Maliju, Nigeru i Alžiru ima ukupno 20 do 40 takvih vođa. Oni pod svojim nadzorom imaju oko 1.000 boraca.

Protiv svega zapadnog

Ti borci ne pripadaju eliti, nisu studirali, ali su ipak najčešće pohađali neku školu, dakle nisu nepismeni. Razočaranje što nemaju posla dovodi ih do nasilnih islamista i tako postaju njihovi sledbenici. „Sve te grupe ne prihvataju odvojenost vere od politike i one po potrebi koriste i jedno i drugo. Uz pomoć radikalnih verskih argumenata teže političkoj moći, a s druge strane koriste uticaj da bi širili svoju duhovnu ideologiju“, kaže profesor Gidere.

U praksi to znači da teroristi sa kalašnjikovima u rukama ponekom sitnom kriminalcu odseku ruku, zabrane cigarete, alkohol i slušanje zapadne pop-muzike, a ženama zabranjuju pojavljivanje na javnom mestu bez marame, feredže ili nikaba. To se događa u više gradova u centralnom i severnom Maliju.

Jednostavno rešenje problema sa islamistima, nije na vidiku. Civilnom stanovništvu nedostaju sredstva. Vlada Malija ne dopušta vojno mešanje susednih zemalja, a interesovanje evropske politike za probleme severozapadne Afrike s terorizmom, do sada je bilo uglavnom slabo.

Autori: Hendrik Burs / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković