Teroristi su među nama

Povodom suđenja osumnjičenima za terorizam, takozvanoj Zauerlandskoj grupi, list Noje osnabriker cajtung piše:

„Suđenje pokazuje da je islamski terorizam odavno deo nemačkog društva i da nemački džihad nije izmišljotina političara. On postoji i Gelovic i kompanija nisu nikakvi studenti na razmeni ili uvezeni atentatori. Dvojica nemačkih konvertita koji su u mladosti prešli u islam i dvojica osumnjičenih poreklom Turaka nameravali su da u zemlji naprave pakao. I njihovim hapšenjem opasnost domaćeg porekla nije otklonjena. Teroristi u Ulmu, sa kojima su Zauerlanđani bili povezani, i dalje su aktivni, najmanje pet-šest fanatika iz Galovicevog okruženja trenutno je u terorističkim logorima za obuku u inostranstvu, drugi su nestali u nekoj od stotinak radikalnih džamija u Nemačkoj. Dobra vest je što policija ima uvid u nemačku terorističku mrežu kao što pokazuje ovo hapšenje“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

List Kelner štat-ancajger komentariše:

„Ono što zabrinjava i na šta ukazuje suđenje jeste novi lik nemačkog džihada. Gelovic i kompanija nisu bili nikakvi arapski studenti, niti mali radikalizovani kriminalci. Reč je o dvojici nemačkih konvertita i dvojici optuženih turskog porekla. Do sada se verovalo da među nemačkim Turcima nema simpatija za teror tipa Al Kaide. Ostaje nada da je zauerlandska ćelija izniman slučaj“, piše „Kelner štat-ancajger“.

O suđenju piše i list Badiše nojeste nahrihten:

„Uprkos svemu što se zna o namerama trojice osumnjičenih i njihovih saoptuženih pomoćnika cela Nemačka očekuje objašnjenje zašto su postali neprijatelji sopstvene domovine. Zašto je Fric Gelovic, mladi čovek iz dobre porodice kome su posle studija ekonomije sva vrata bila otvorena, postao radikalni islamista? I šta se dogodilo sa Sarlanđaninom Danijelom Šnajderom? Kada su od veselih hip-hopera postali božji ratnici koji su se sada našli pred sudom?“, pita se komentator lista „Badiše nojkeset nahrihten“.

Opasne najave socijalnih nemira

List Berliner cajtung komentariše ekonomsku situaciju i piše:

„Još jedan program podsticanja konjunkture bio bi ne samo besmislen, nego i skup i kontraproduktivan. Državni dug bi porastao, srednjoročno i na teret preduzeća i zaposlenih, bilo bi neizbežno povećanje poreza i put nizbrdo bi se produžio. Već i same priče o novim podsticajnim merama stvaraju nesigurnost i podstiču lažne nade da država može ono što ne može jedna od najjačih privreda u svetu: da se suprotstavi svetskoj recesiji i spreči da i Nemci budu pogođeni najvećom krizom od vremena Vajmarske republike“, piše „Berliner cajtung“.

Povodom upozorenja predsednika nemačkih sindikata Mihaela Zomera da bi u slučaju masovnih otpuštanja moglo doći do nemira u zemlji list Zeksiše cajtung piše:

„Uprkos svim mračnim prognozama Zomerovo upozorenje na mogućnost socijalnih nemira opasno je stvaranje određenog raspoloženja. Zomer je postupio neodgovorno. Gotovo bi se pomislilo da sindikalni zvaničnik zagovara haos upozoravajući na opasnost od njega. Zomer podstiče strahovanja od socijalnog pada što utiče na raspoloženje potrošača i tako samo dodatno pogoršava situaciju“, upozorava list „Zeksiše cajtung“.

O krizi i socijalnoj situaciji list Nirnberger nahrihten piše:

„Loši podaci predstavljaju upozorenje: bilo bi iz osnova pogrešno upravo u vremenima krize ponovo otvarati raspravu o smanjivanju socijalnih izdataka. Više nego ikada zemlji su potrebni efikasni socijalni sistemi koji predstavljaju značajan doprinos stabilnosti. S obzirom na sve manje prihode i sve veće izdatke problem je već kako očuvati stabilnost doprinosa“, piše list „Nirnberger nahrihten“.

Premija za automobile pomaže, dok traje…

List Zidojče cajtung piše o najnovijem izveštaju ekonomskih instituta koji su posebno kritikovali premiju za zamenu starih automobila za nove:

„Na osnovu velike potražnje ne bi trebalo zaključivati da je u pitanju smisleni program, kaže se u izveštaju. Premija od dve i po hiljada evra podstakla je mnoge da kupe novi automobil, mada to nisu nameravali. Kada program istekne iduće godine sledi veliki pad potražnje što će samo pogoršati recesiju.

Instituti osim toga ukazuju da deo zarada i ušteđevina koji se ulažu u novi auto nije na raspolaganju za druge nabavke. Zbog toga je i kratkoročan uspeh programa problematičan, pogotovo što se najviše kupuju automobili stranih proizvođača. Pitanje je i da li premija staro za novo doprinosi zaštiti životne sredine, jer je količina ugljendioksida koju ispuštaju novi automobili tek malo manja od količine koju su ispuštali zamenjeni. I proizvodnja novih automobila, i uništavanje starih povezani su sa potrošnjom energije.

Do proteklog vikenda podneto je milion 250 hiljada zahteva za premiju od dve i po hiljade evra – to je suma od tri milijrde evra. Zbog velike potražnje fond za premije nedavno je povećan na pet milijardi evra. Pre svega zahvaljujući premiji prodaja automobila povećana je u Nemačkoj u martu za 40 procenata“, piše „Zidojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković