Teroristi ubijaju Afriku u ime prava

Žrtve otmica u Africi uglavnom su posetioci i turisti sa Zapada, ako je se verovati evropskim medijima. Poslednji slučaj je Francuz Mišel Žermanu koji je napadnut pre nekoliko sedmica, a krajem jula pronađeni su i posmrtni ostaci ovog 78-godišnjaka. Ali taoci sve češće postaju i stanovnici Afrike. Uz to, rezantno širenje terorizma iz severne u centralnu Afriku ugrožava egzistenciju ljudi, jer većina njih u tom predelu već vekovima živi od trgovine i turizma.

U ime prava, a u stvari zbog droge

Tuarezi su ponosni pustinjski narod, koji nastanjuje područje Sahare na severu Crnog kontinenta. Sa svojim velikim plavim ili belim maramama oko glava predstavljaju vrlo atraktivnu reklamu za region u kojem žive. No u poslednje vreme ni to im ne pomaže – turizam je, zbog nedostatka sigurnosti, otmica i ubistava, gotovo potpuno zamreo.

Tuareg Mano Aghali opisuje kako su posledice terorizma skoro potpuno uništile živote stanovnika regiona Agadeza: „Većina nas je živela od turizma, bilo kao prodavači ili turistički vodiči. Takozvana pobuna iz 2007. i njene posledice ostavili su mnoge ljude bez posla i mogućnosti da bilo šta drugo rade, i to uprkos činjenici što sami nisu učestvovali u pobuni.“

Ono što Mano Aghali naziva „pobunom“ započelo je 2007. godine, a podrazumeva nasilne napade na policiju i vojsku, te borbe između pobunjenika i vojnika. Sve je to doprinelo proglašavanju celokupne regije nesigurnom. No u ovom slučaju se nije radilo o političkoj borbi Tuarega za svoja prava kao u ranijim slučajevima, naglašava Aghali: „Pobunu su pokrenuli ljudi, koji su jednostavno hteli da profitiraju iz trgovine drogom i oružjem. Borba za politička prava naroda Tuarega samo im je bila pokriće.“

Aghali je osnivač nevladine organizacije Hedtamat, čiji je cilj obrazovanje Tuarega i razvoj cele oblasti. Uz to se godinama bori za zastupanje svog naroda u parlamentu, političkim partijama i državnim institucijama. Pobunu iz 2007. opisuje kao katastrofalnu po njegov narod. „U celom regionu vlada velika nesigurnost. Bivši borci su još uvek tu, a umešali su se i sasvim novi akteri“, kaže on.

Pakleni krug bez izlaza

Kada govori o „novim akterima“, misli na islamističke teroriste, koji već preko pet godina vrše niz napada u predelu severne Nigerije. Nazivaju se Talibanima „Boku Harama“ („Odgoj je greh“) i kriju po nepreglednim i nekontrolisanim afričkim pustinjama. Njima se priključuju i domaći borci, većinski muslimansko stanovništvo, koje jednostavno nema više šta da izgubi. Aghali naglašava da je njegov narod ponovo instrumentalizovan: „Tada (2007) ljudima je rečeno da se ‘borimo za naša prava’, a radilo se isključivo o drogama, oružju i obogaćivanju. A danas se istim tim ljudima kaže ‘borimo se u ime islama’.“

Afrika je plodno tlo za međunarodni terorizam, jer organizacije poput Al-Kaide uvek koriste vakuum koji nastaje slabljenjem državnih institucija. Većina afričkog kontinenta potpuno je nekontrolisana, zaboravljena od političkih centara, bez policije ili vojske. Upečatljivo je da su teroristički napadi češći što je država nerazvijenija i siromašnija. S druge strane, posledice terorizma onemogućavaju bilo kakav razvoj u pomenutim državama, čime se stvara pakleni krug koji je teško probiti.

Autori: Ute Šefer / Azra Avdagić

Odg. urednik: Nemanja Rujević