Tesna pobeda Mita Romnija

Romnijev rezultat dobija na značaju imajući u vidu da Ajova sa pretežno konzervativnim stanovništvom nije smatrana uporištem bivšeg guvernera liberalnog Masačusetsa. Zbog toga je upravo Romni favorit pred nominaciju partije na izborima narednog utorka u Nju Hempširu. Romni se smatra najpoželjnijim kandidatom za suparnika Baraku Obami od osmorice republikanskih pretendenata na to mesto. Romni je u politiku ušao kao fiskalni konzervativac i pristalica prava na abortus i prava homoseksualaca, ali je, međutim, stavove menjao zauzimajući konzervativnije pozicije. Romni je tokom kampanje izjavio: “Ubrzo po polaganju zakletve, Obama je na televiziji rekao: ako mu ne uspe da oživi privredu za tri godine, neće biti ponovo ni biran. Ja sam tu da baš to i ostvarim.”

Manje države, više slobode za privredu i religija i opet religija. To je formula kojom je Rik Santorum osvojio mnogo poena u redovima hrišćanske desnice. Na republikanskom kokusu u Ajovi glasači su na praznom listu papira, pošto su saslušali poruke iz kampanje kandidata, zapisali za koga glasaju i ubacili list u kutiju. U Ajovi postoji 1.784 jedinica na kojima se biraju delegati za okružne konvencije na kojima se dalje biraju delegati za stranačku konvenciju na nacionalnom nivou.

Teme republikanskih kandidata

U debatama republikanskih kandidata, preovlađivali su protivljenje povećanju poreza, zahtevi za smanjenje socijalnih izdataka i kritika Obamine reforme zdravstva. Od spoljnopolitičkih tema najčešće je u žiži bio Izrael i kritika administracije u Vašingtonu zbog zahteva da se obustavi gradnja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.

Iako se u Ajovi bira samo oko jedan odsto delegata za nacionalnu konvenciju, ti izbori se smatraju ranim pokazateljem favorita u predsedničkoj trci. Posle glasanja u Ajovi, republikanski birači će sve do 26. juna birati među osam kandidata u 50 saveznih država, a nominacija za predsedničke izbore biće konačno određena na republikanskoj nacionalnoj konvenciji 27. avgusta u gradu Tampa na Floridi.

Obama nesporni favorit demokrata

Paralelno i američka Demokratska stranka bira kandidata za predsednika, ali su ti izbori formalni, pošto se aktuelni predsednik Barak Obama smatra nespornim unutarstranačkim favoritom.

Stranački izbori su neposredni izbori jer glasači ne biraju određenog kandidata, već odlučuju koliko će na nacionalnoj stranačkoj konvenciji koji kandidat imati delegata. U stranačkoj fazi američkih predsedničkih izbora postoje dve vrsta izbora - takozvani prajmaris elekšn (primary election) koje organizuju vlasti u saveznim državama i lokalne vlasti, i kokusi, koji su privatno organizovani i njima rukovode političke stranke.

Posle Ajove slede izbori u Nju Hempširu 10. januara, pa u Južnoj Karolini 21. januara i na Floridi 31. januara. Veoma važan u kalendaru predsedničke trke biće i Super utorak koji ove godine pada 6. marta. Tog dana se tradicionalno odlučuje o više delegata za nacionalnu konvenciju nego bilo kojeg drugog pojedinog datuma, pošto će izbori biti održani u 10 saveznih država. Pored izbora u 50 saveznih država i Okrugu Kolumbija, o kandidatu za predsedničke izbore će se odlučivati i na teritorijama pod kontrolom SAD - Američkim Devičanskim ostrvima, Portoriku, kao i na južnopacifičkim ili istočnopacifičkim ostrvima Američkoj Samoi, Severnim Marijanskim ostrvima i Gvamu.

beta/dpa/rtrde/sb/ii