„Test za idiote“

U Nemačkoj oko 100.000 vozača svake godine odlazi na specijalni medicinsko-psihološki pregled kako bi povratili oduzetu vozačku dozvolu. Najviše je onih koji su je izgubili zbog vožnje u alkoholisanom stanju.

Međutim, postavlja se pitanje da li je uopšte legitimno ponovo dati dozvolu onome ko se ogrešio o zakone u saobraćaju. Kristian Miler je saobraćajni psiholog i šef drugog po veličini centra za specijalne medicinsko-psihološke preglede u Nemačkoj. On smatra da i tim grešnicima treba pružiti još jednu šansu:

„Mobilnost je danas veoma važna. Takođe je važno zaštiti društvo od izvesnih osoba, ali zaista samo kada predstavljaju opasnost. Uvek se radi o proceni, o ravnoteži između prava pojedinca na mobilnost i zaštite društva.“

Idiotentest

Cilj medicinsko-psihološkog pregleda jeste da kod osobe koja je nakupila negativne poene probudi savest. Postupak zaista nije jednostavan.

Prvo sudija donosi odluku koliko dugo neka osoba ostaje bez dozvole. Ako posle isteka tog perioda Ured za izdavanje vozačkih dozvola i dalje sumnja u sposobnosti osobe, može da zahteva specijalni medicinsko-psihološki pregled. Taj takozvani „Test za idiote“ (Idiotentest) sprovodi se u tri etape:

Prvo se uz pomoć kompjutera testiraju koncentracija, refleksi i pažnja. Potom psiholozi specijalisti ispituju psihičku podobnost osobe I na kraju lekar pregleda telo, kako bi isključio zloupotrebu alkohola i droga. Između ostalog uzimaju se uzroci urina i krvi.

Posle prvog „Testa za idiote“, dozvolu ponovo dobije nešto više od polovine onih koji su podneli zahtev. Međutim, čak i kada osoba prođe test, Ured za izdavanje dozvola može da zatraži dodatnu proveru.

Kristijan Miler uveren je da ta nemačka metoda navodi osobe koje su se ogrešile o zakone u saobraćaju da promene ponašanje:

„Ti pregledi su dijagnostičke prirode, ali osoba koja zna da mora da prođe kroz sve to, priprema se i moram da kažem da se većina solidno pripremi. To znači da rade na tome da ne ponove grešku.“

Neki koji su dozvolu izgubili zbog alkohola ili droge, pred testove apstiniraju ili se potpuno odriču pića i droge. Međutim postoje i uopštene pripreme za test. Najčešće ih nude privatne firme i to za skupe pare.

Sukob interesa

Do sada su privatne firme akreditovane od strane države da vrše testove za idiote, imale pravo da nude i skupe seminare kao pripremu za test. Tako se događalo da je ista osoba predavala na seminaru i sprovodila test. Reč je bila o sukobu interesa jer je to moglo da znači: ko se prijavi za skupi seminar – sigurno prolazi test.

Zbog toga je nedavno, 1. jula ove godine, zakon izmenjen. Seminari za pripremu i sam test ne mogu se odraditi kod iste firme.

Uprkos tome, firme koje vrše testove, faktički ekonomski zavise od osoba koje su prekršile zakon. Mada ih država kontroliše, plaćaju ih na kraju krajeva osobe koje moraju da urade test.

Među klijentima je naročito mnogo profesionalnih vozača, kamiondžija, pa kada izgube dozvolu, ugrožena im je egzistencija. Zbog toga su spremni da plate velike sume, kako bi što pre ponovo došli do dozvole.

Cena za test se kreće između 300 i 500 evra, i svi bi naravno radije da urede test tamo gde misle da će lakše proći. A to se može saznati. Zbog toga ljudi putuju na drugi kraj zemlje I plaćaju više za test, samo da prošli.

„Klijenti imaju pravo da se testiraju gde žele. Ljudi nam dolaze iz Minhena u Keln zbog toga što im je neko rekao da se ovde lakše prolazi. Ali to je subjektivna procena.”

Autorka: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković