Tetovaža je za ceo život

Viktor je vlasnik studija za tetoviranje „Hell Yeah“ u Karlsrueu. I dok iscrtava tetovažu mladunčeta pit-bula na podlaktici mušterije, Viktor objašnjava šta čini dobro mastilo: „Boja mora da bude kao glatkasta smesa da bi delovala ispod kože, a mnoštvo boja se može videti samo kada je boja kvalitetna i kada je rana, tj. tetovaža zarasla“.

Viktor koristi električnu mašinicu koja, dok radi, zvuči slično kao mašinica kod zubara. Kožu buši iglom koja prodire oko jednog milimetra u spoljni deo kože - epidermis, i potom ubacuje neratsvorljivo mastilo u sledeći sloj, dermis. Ćelije dermisa su relativno postojane, i zato će tetovaža pit-bula, manje ili više izbledela, biti vidljiva za ceo život.

„To je nešto posebno… To je zauvek. Tetovaža vas prati celog života, to je nešto uzbudljivo“, kaže Viktor.

Toksične supstance

Ipak, mnoge osobe koje se tetoviraju nisu svesne da se potencijalno toksične hemijske supstance ubrizgavaju ispod kože. A s obzirom na to da su tetovaže za ceo život, mastilo može da prouzrokuje probleme sa srcem ili čak rak.

„Mi analiziramo veliki broj kozmetičkih proizvoda, ali i mastila za tetoviranje. U 2010. godini testirali smo serije od 38 uzoraka boja, pri čemu smo izbor suzili na crvenu, žutu i narandžastu boju“, kaže Eva-Maria Kac, šefica laboratorije pri Hemijskoj agenciji za testiranje u Karlsrueu.

Rezultati su šokirajući. Trećina testiranih boja sadrži zabranjene supstance. Određene boje poznate kao azo-pigmenti same po sebi nisu toksične, ali hemikalije koje se oslobađaju tokom razlaganja pigmenta na čestice, mogu biti kancerogene. Osim toga, polovina uzoraka je sadržala hemikalije koje iako nisu bile izričito zabranjene, nisu bile predviđene da se na prvom mestu koriste na ljudima.

„Te boje se obično koriste za tehničke proizvode – na primer na zidnim slikama. Tu je problem što mi zapravo ne znamo kako te supstance reaguju kada se ubrizgaju u kožu“, kaže Eva-Maria Kac.

Nemačka je jedna od nekoliko evropskih država u kojoj uopšte postoji neka legislativa kada je reč o mastilima za tetoviranje. Ali to je nedovoljno, smatra Eva-Maria Kac: „Mnogo je neregulisanih pitanja. Na primer, nemamo pozitivnu listu. To je lista supstanci koje su testirane i za koje je potvrđeno da su bezbedne. Za sada imamo samo negativnu listu na kojoj se nalaze neke zabranjene supstance. Ali ja mogu da koristim sve što nije na toj listi, čak i ako ne znam koje su posledice takvog ponašanja“.

Mušterije imaju poverenja u Viktora

Da se vratimo salonima za tetoviranje. Njihovi zidovi su ukrašeni stotinama bočica sa raznobojnim mastilom. Prema istraživanju nemačke Agencije za testiranje, manje od trećine testiranih primeraka bilo je etiketirano propisno. Pa ipak, sve bočice su sadržale ime proizvođača, rok trajanja i sastav

Viktor kaže da mu je njegova reputacija važnija od novca: „Naravno da je materijal skup. Mogu da kupim boju za male pare, ali mene baš briga za novac, ja hoću da radim profesionalno“.

Mušterije koje dolaze kod Viktora, čini se da se uopšte ne sekiraju zbog sastojaka u bočicama:

„Imam poverenja u Viktora. On zna koje boje koristi. Zato nisam nikad razmišljao o tome“.

„Ne, nikada se to nisam pitala. Uostalom, isključivo se tetoviram kod ljudi koji imaju dobru reputaciju. Zato pretpostavljam da oni ne koriste otrovne supstance“.

Ipak problem postoji, što je i pokazalo istraživanje Agencije u Karlsrueu. Na raspolaganju je veliki broj hemikalija, pa čak ni majstori za tetovažu poput Viktora koji kupuju isključivo kvalitetne proizvode, ne mogu da budu sigurni da su mastila bezopasna.

Autori: Kejt Hejrzin / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković