Tiho i lako

Navodno, u njegovo muziciranje se upliće doza sete. Ali Piterson je onda rasprši sa nekoliko brzih tonova, odsviranih koloraturno, prstima takoreći nepokretne šake, lebdeće nad klavijaturom. Lakoća sviranja do besvesti, «dok ne padnem sa stolice», rekao je jedanput Oskar Piterson. Neposredno posle te izjave je pretrpeo moždani udar. Bilo je to 1993. Muzičar se, međutim, oporavio. Svira i danas, u osamdesetoj godini, sa istom lakoćim. Nedavno je nastupio na festivalu džez-muzike u Montreu, podjednako svež kao i pre čedeset godina.

Takoreći šest decenija prate slušaoci razvoj ovog izuzetnog muzičara. Reklo bi sa da u njegovom muziciranju i nema razvoja. Jednostavno je počeo i ponvaljao sve sve kvalitete, nudeći publici jedinstveni doživljaj umetničkog prosvetlenja. Rođen je u Kanadi, u Montrealu, u porodici nosača prtljaga na Kanadskoj pacifičkoj zeleznici. Kao dečak je svirao po osam časova dnevno. A želeo je da postane trubač, kao njeveliki gov uzor Luis Armstrong. U tome ga je omela bolest, plućna tuberkuloza. Dakle, prešaltovao se na klavir. Kako to često biva u romanima, baš su te godine bolesti bile presudne za Oskara Pitersona: godinu i po dana je jedanaestogodišnjak komunicirao prevashodno sa svojim muzičkim instrumentom. San je postao stvarnost. Karijeru je počeo već u sedamnaestoj. Postao je profesionalni muzičar. Već je 1947. osnovao svoj trio. Proboj je doneo angažman u seriji koncerata «Džez u filharmoniji». Nastupio je u Karnegi Holu u Njujorku. Blistava karijera je usledila. Nastupi sa svim navjećim muzičarima sveta koji su sa najvećim uživanjem pratili Pitersonovu virtuoznost. Ostao je majstor lakoće sviranja, krećući se u jednostavnim tonskim deonicama. Prilagodljiv svakom žanru, dakle, ne genijalni inovator, ne avangardista, ali uvek najgenijalnije prisutan i upotrebljiv u svemu. Ostao je majstor sviranja u pozadini, na periferiji. Sviranje Oskara Pitersona u jednom trenutku sve utiša. Njegova muzika periferije ostaje jedni zvuk. Oskar Piterson nastavlja svoje evidentno diskretno postojanje pored svega bučnog i nametljivog.