Tim Džuda: Uslovna nezavisnost za Kosovo

Džuda smatra da Kosovo treba da dobije uslovnu, odnosno ograničenu nezavisnost:

“Pod uslovnom nezavisnošću podrazumevam jedan oblik ograničene nezavisnosti. Recimo, Kosovo će moći imati vojne i ostale snage, iza kojih će stajati NATO i ostale međunarodne trupe. Reč je o situaciji koja bi mogla da bude slična onoj u Bosni i Hercegovini, kada su ovlašćenja Visokog predstavnika Pedija Ešdauna u pitanju. Dakle, vlada Kosova ipak ne bi mogla da radi potpuno samostalno, nego bi postojao neko iznad nje. To bi značilo i garancije da ne bi moglo da dođe do, na primer, diskriminacije.”

Džuda smatra da je rešenje koje za Kosovo nudi zvanični Beograd “više od autonomije, manje od nezavisnosti” politički nerealno:

“Mislim da je to prilično nerealna ponuda, kao i priče koje postoje među pojedinim političarima u Beogradu da jednoga dana može da se desi da će, u nekim preuređenim odnosima u Srbiji, kosovski Albanci imati svoje predstavnike u nekom parlamentu u Beogradu, ili da će jednoga dana ministar spoljnih poslova te neke nove države biti kosovski Albanac. Ali, treba reći da u Beogradu ima i drugih političara, koji na stvari gledaju realno, koji smatraju da će Kosovo, gde Albanci žive u velikoj većini, biti na neki način samostalno, odnosno odvojeno od uticaja Beograda, makar se granice, tehnički posmatrano, zvanično i ne menjale.”

Džuda ocenjuje da eventualno priznavanje nezavisnosti Kosova ne bi dovelo do takozvanog “domino-efekta”, odnosno do svojevrsne razmene teritorija po principu “Kosovo za Republiku Srpsku:

“Mislim da tako nešto ne može da se dogodi niti o tome neko razmišlja. Takve teze zapravo zagovaraju promenu granica na Balkanu. U redu, ako Kosovo dobije nezavisnost, to se može posmatrati i kao promena granica. S druge strane, tu ne može biti reči o promeni granica, jer će Kosovo steći nezavisnost u svojim granicama, koje su bile važeće u bivšoj Jugoslaviji. Uostalom, o tome će raspravljati pravnici. Mislim da pitanje Republike Srpske i njenog izdvajanja iz BiH nikada neće doći na dnevni red, nikada neće biti dozvoljeno da dođe na dnevni red. Jer to bi značilo veliku, ogromnu pretnju miru u regionu. Takođe, mislim da ljudi u Bosni nemaju ni želje ni snage da idu u novi rat.”

Džuda još kaže da je za Srbiju veoma važno ključni ljudi poduzmu nešto konkretno po pitanju suočavanja sa zločinima iz nedavne prošlosti:

“Mislim da je 11. juli, kada će se u Srebrenici obeležavati deseta godišnjica genocida, prilika da predsednik Tadić ode tamo. Bio bi to važan gest ne samo prema žrtvama, već i prema građanima u Srbiji. Takav potez doprineo bi pomirenju. S druge strane, postoje i srpske žrtve proteklih ratova, pa bi Tadićev potez značio da i druge strane progovore o zločinima nad Srbima.”