"To je bilo u meni pokopano"

Teško je reći da li je više onih koji ga brane ,govoreći da nikada nije kasno da se izgovoi istina ili onih koji ga optužuju ističući da se ovde ne radi samo o književniku već i o javnoj ličnosti , instanci morala, čoveku koji je isuviše često i prebrzo ocenjivao ko je dobar a ko loš.A ima i onih koji kažu da je sve hladno iskalkulisao,istinu izneo na videlo baš u vreme izlaska iz štampe njegove autobigrafije – Ljuštenje luka.

Da podsetimo – Ginter Gras je za FAZ od subote 11 avgusta izajvio da je 1944 , kao sedamnaestogodišnjak bio u zlogasnim oružanim SS jednicima. Gras nikada nije krio da je bio veoma prijemčiv za nacističku propagandu . Medjutim do sada je u biografiji pisca rodjenog 16.oktobra 1927 godine pisalo da je bio običan vojnik vermahta.U intervjuu za FAZ Gras kaže da se bio dobrovoljno prijavio u padobrance ,ali ga sa 15 godina nisu primili.Potom je kao 16 godišnjak bio mobilisan i rasporedjen u oružane SS jedinice. On kaže da niej opalio ni jedan metak.

§ § §

Ginter Gras u intervjuu za ARD govori o svojoj SS-proslosti koju je opisao u knjizi "ljustenje luka".Razgovor vodio Ulrih Vikert.

Prvo pitanje odnosilo se na Grasovo priznanje i glasilo je: zašto tek sada?

«To je bilo u meni pokopano», odgovorio je pisac, i nastavio: «Ni sam ne mogu da navedem tačne razloge. To me je uvek prokupiralo. Bilo u meni prisutno. Bio sam mišljenja da to što sam činio kao pisac, kao građanin ove zemlje, što je predstavljalo suprotnost onome iz vremena nacizma, da je to dovoljno, dakle nisam bio svestan krivice, povuklo me u SS-jedinice. Nisam učestvovao ni u kakvim zločinima, ali sam imao potrebu da o tome nešto kažem.»

Do toga je došlo tako što sam prevazišao unutrašnji otpor, uopšte, posevetio se pisanju biografije, dodao je Gras. Malo kasnije on je rekao da je u svojoj najnovijoj knjizi «Ljuštenje luka» objasnio kako je bio...

...«zaslepljen kao Hitlerjugend te da je bilo i drugih situacija, kao na primer, u krugu porodice, gde nisu postavljana pitanja. Na primer, jedan moj stric je za vreme rata bio branilac poljske pošte. On je streljan, i odjednom ga više nije bilo u porodici. Nije se više spominjao. Moji roditelji su se ponašali oportunistički i ja nisam postavljao pitanja. (...) Moja knjiga je i pokušaj da se ponovo približim tom momku koji sam bio, momku od 12, 13, 14 godina. Da se suočim s njim. Da razbijem nepoverenje prema sećanju na njega. Jer, sećanje ulepšava, dramatizuje. O tome sam vodio računa pišući knjigu.»

«Glupi ponos mojih mladih godina, želeo sam da posle rata prećutim, zbog stida koji je bivao sve veći. Ali, teret je ostao, i niko nije mogao da ga olakša».

Na pitanje: jeste li se osetili krivim, Gras je odgovorio:

«Ako mislite na zločine koje bi bilo moguće dokazati - ne. Ali, to ne vidim kao zaslugu. Da sam bio dve do tri godine stariji i upleten u zločine naoružanog Verrmahta, ko zna šta bi bilo».

Jedno od pitanja glasilo je i: Šta Vas je uopšte dovelo do divljenja nacionalsocijalizmu? Grasov odgovor:

«Bila je to za nas mlade naročito zavodljiva i demagoška rečenica koju je, kako mislim, propagirao Hitler, a koja je glasila: mladost mora da vodi mladost ove zemlje. Bili smo okrenuti ka njemu, sve je bilo u pokretu, logori sa šatorima, sa pevanjem i sličnim stvarima, po kojima se nacistički pokret razlikovao od drugih pokreta ili grupa kao što su na primer izviđači. Ovaj pokret je bio čvrsto i dobro organizovan i ja sam to prisvojio, mada bez nekog oduševljenja. Bio sam naprosto jedan od mnogih mladih ljudi koji su to sledili».

U Vašoj knjizi ima jedno poglavlje pod naslovom: «Mi to nećemo da učinimo». Tu govorite o pripadnicima Jehovinih svedoka koji nisu želeli da uzmu puške u ruke. Njihov postupak Vas nije naveo na razmišljanje? – glasilo je jedno od pitanja. Gras je ovako odgovorio:

«To su upravo optužbe koje za mene u mojoj biografiji imaju veću težinu od članstva u oružanim SS-jedinicama u koje sam regrutovan. Bio je jedan takav u našem odredu, i zbog njega su nas sve maltretirali. Mislim da je završio na kraju u Aušvicu. Mi smo mu se s jedne strane divili, jer je to izdržao, a s druge strane smo ga mrzeli, jer smo zbog njega i mi trpeli. To mi je ostalo u pamćenju, (inače ne bih ni mogao da opišem te događaje) ali nije poremetilo moju veru u onog koga sam smatrao vođom».

Gras je zatim upitan o razlozima zbog kojih uopšte piše autobiografsku knjigu.

«To je svakako zbog moje starosti, i zbog sve veće distance prema tome, ali i zbog toga što to jednostavno spada u teme koje su mi preostale a nastavile da me okupiraju. To će tako i ostati.», rekao je veliki pisac.

# # #

Autobiografija nobelovca Gintera Grasa počela je u sredu da se prodaje u nemačkim knjižarama, dve nedelje pre nego što je bilo planirano, zbog velikog interesovanja publike posle njegovog priznanja da je služio u zloglasnoj Vafen SS jedinici.

# # #

Limenu Doboš, objavljen 1959 godine – doneo je piscu svetsku slavu.

Ginter Gras je 1999. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Mart 1999. i početak bombardovanja Jugoslavije. Nemačka javnost bila je podeljena, vest o početku, humanitarne intervnecije ,kako se u to vreme govorilo po medijima ovde – bila je šokantana i pre svega nova. U to vreme održavao se čuveni sajam knjiga u Lajpcigu, a tamo prisutni Gras koji je publici čitao iz svoje tek objavljene knjige «Moj vek» izjavio je za nemačku agenciju DPA sledeće – «Bilo je krajnje vreme da se napadne! Kasno je , nadajmo se da nije prekasno. Pitanje je – rekao je Gras - da li smo svesni da se ništa ne može postići bez kopnenih jedinica. Inače bi bilo bolje da se ništa ne počinje - reako je on i dodao da bi sledstvano tome u kopnenim jednicama bili i nemački vojnci.On je takodje rekao da to ne treba poredti sa ulaskom nemačkih jednica u Jugoslaviju u drugom svetskom ratu ,opominjući da je Zapad čitavu deceniju gledao kako se na Balkanu vrše masovan ubistva.