To je moja verska dužnost

Šesnaestogodišnji Jusuf M. se nije pojavio na izricanju presude. Tokom rasprave sedeo je uvučenih ramena, u farmerkama i prugastoj košulji pored dvojice advokata. Kada su se mnogobrojne kamere i mikrofoni usmerili u njegovom pravcu, na pitanje zašto želi da se moli u školi kratko je odgovorio: „To je moja verska dužnost“.

Molitva u školama nije zabranjena

Istina, muslimanima je dozvoljeno da odlože podnevnu molitvu i spoje je sa posle podnevnom – recimo u slučaju hirurga koji upravo operiše, objasnili su stručnjaci za islam. Međutim, stvar je svakog vernika da sam proceni da li okolnosti dozvoljavaju odlaganje molitve.

Posle toga, sudije su procenile da Jusuf M. može uverljivo da objasni da tokom nastave ne može potpuno da se odrekne molitve. Pre donošenja presude morao je da dokaže da je duboki vernik i da odgovori na nekoliko pitanja sudija. Rekao je da se moli pet puta dnevno, strogo se pridržava posta i gotovo svakodnevno odlazi u džamiju.

Organizacioni problemi

Sudije su presudile da u državnim školama, koje su obavezne da budu neutralne u pogledu vere, nije zabranjena podnevna molitva van nastave. To ne podrazumeva i pravo na prostoriju za molitvu. Međutim, advokatica berlinskog senata tvrdila je da nije reč samo o tolerisanju molitve. Faktički, to znači da škola mora da obezbedi i prostoriju. Ako se taj zahtev postavi i u drugim školama doći će do organizacijskih problema.

Posle presude suda predstavnik obrazovnih vlasti Jens Štiler je izjavio da je reč o pojedinačnom slučaju koji može imati karakter presedana:

„Žao nam je što nisu uzeti u obzir naši argumenti koji su se odnosili na versku neutralnost škole i organizacione probleme koji će se pojaviti. Razmišljamo o tome da uložimo žalbu na presudu“, rekao je Štiler.

Autor: S. Gugel/N. Briski

Odg. urednica: Ž.Bašić-Savić