To nije znak smirivanja situacije u Ukrajini

Posle nedelju dana, proruske separatističke snage u istočnoj Ukrajini pustile su na slobodu zapadne i ukrajinske vojne posmatrače, koji su bili na licu mesta na osnovu jednog sporazuma OEBS-a. Vladimir Lukin, specijalni izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, uspeo je da obezbedi bezuslovno oslobađanje.

Treba pozdraviti to što su separatističke snage oslobodile ljude koje su bili nazvali "NATO špijunima" i "ratnim zarobljenicima". Takođe se mora pomenuti da se na kraju Rusija uključila kao posrednik - posle insistiranja Zapada i zu pomoć bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Na žalost, njihovo oslobađanje, ipak nije signal za smirivanje sukoba.

Slike rata

Jer borbe između ukrajinskih vladinih snaga i teško naoružanih separatističkih milicija u istočnom ukrajinskom regionu Donjeck, nastavljaju se nesmanjenom žestinom: Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov izjavio je u subotu ujutro da se nastavljaju vojne operacije protiv proruskih snaga u selu Kramatorsk, nekoliko kilometara od Slavjanska.

Isto tako, događaji poslednjih sati u jugozapadnom ukrajinskom lučkom gradu Odesi ukazuju na dodatno zaoštravanje sukoba, posle jučerašnjih uličnih borbi i požara u zgradi sindikata sa mnogo mrtvih.

Na obe strane postoje snage koje se izazivaju eskalaciju ili traže rešenje silom. Zahtev Zapada za mirnim rešenjem krize u Ukrajini se sve manje sluša: proruske separatističke snage i dalje rade na destabilizaciji Ukrajine, kako bi se sprečili za 25. maj zakazani predsednički izbori.

S obzirom na progresivni gubitak kontrole u istočnoj Ukrajini, vlasti u Kijevu su u teškoj situaciji - pod pritiskom ukrajinske javnosti da pokažu snagu i upotrebe silu protiv separatističkih snaga. U svakom slučaju, teško je gledati skrštenih ruku kako se Ukrajina raspada. Ova eksplozivna mešavina tvrdoglavosti, širenja straha i uzajamnog optuživanja je recept za građanski rat u Ukrajini, posebno što susedna Rusija pritom igra đavolski ulogu.

Ruska perfidna taktika

Posle pada ukrajinskog predsednika Janukoviča, prozapadne vlasti u Kijevu, oko Turčinova i Jazenjuka, izazvale su strah u Kremlju da bi u geopolitičkoj igri nultog zbira, Ukrajinu mogala da dobije EU, a srednjoročno i NATO. Zbog toga je rusko rukovodstvo iskoristilo slabost ukrajinske centralne vlasti i u martu pripojilo Krim.

Ruska politika sada ima cilj da spreči predsedničke izbore 25. maja, i time ilegitimnost nove ukrajinske centralne vlasti. Čini se da pritom svesno rizikuje izbijanje rata u Ukrajini, a možda baš i računa s tim. To što je ruski specijalni izaslanik uspeo da oslobodi vojne posmatrače, pokazuje da Kremlj ima veći uticaj na separatističke snage nego što kaže i da bi mogao da ih smiri – samo ako hoće.