To su ipak samo reči

O govoru američkog predsednika Baraka Obame u Kairu list Štutgarter cajtung piše:

„Obama je u Kairu na upečatljiv način pružio ruku. Očekivanja su bila velika – zbog njegovog porekla, njegove biografije i njegovih političkih obećanja. Komplikovane probleme u odnosima SAD i muslimanskog sveta nemoguće je rešiti preko noći. Međutim, govor u Kairu predstavlja značajan impuls. Niko ne može da kaže koliko će biti dalekosežan imajući u vidu surovu realnost američke politike interesa, očekivani izraelski pritisak, nerazmrsive palestinske podele i džihadističku ogorčenost“, piše „Štutgarter cajtung“.

Učtivost i zadivljenost

Govor komentariše i list Handelsblat:

„Govor američkog predsednika propraćen je u Kairu zaglušujućim aplauzom, komentari lokalnih velikodostojnika variraju između učtivosti i zadivljenosti. Pritom Obama, koji se već više puta založio za partnersku saradnju sa islamom, nije rekao ništa što već nije izjavio – bio je jedino posebno elokventan i ubedljiv. Pritom njegove reči ostaju upravo ono što jesu: reči. Istina, američki imidž u muslimanskom svetu naglo se poboljšava, ali polazi se od nule. Uprkos trenutnoj obamomaniji i dalje prevladava rezervisanost prema SAD. Poniženja iz prošlosti suviše su velika da bi se muslimani tek tako bacili u naručje Amerikancima“, piše „Handelsblat“.

Najzad, list Nojes Dojčland piše:

„Takvog oduševljenja za jednog američkog predsednika u muslimanskoj zemlji još nije bilo. Ne zbog toga što je umeo da citira Kuran, nego pre svega zbog toga što se na ubedljiv način založio za novi početak u odnosima. Obama smatra da je vreme da se zaboravi na ideologije sukobljavanja _ na jednoj strani imperija velikog satane, na drugoj carstvo beskrupuloznih terorista. Njegova ponuda glasi: partnerstvo. Mnogi muslimani to podržavaju, mada je Vašington tokom Bušovih godina izgubio glas poštenog posrednika. Teži deo približavanja počinje kada utihne pozitivan eho Obaminog govora i kada će biti potrebno učiniti praktične korake kako bi se ispunila nova očekivanja“, piše „Nojes Dojčland“.

Da li će Nemačka lakše prebroditi krizu?

Povodom ankete koja je pokazala da menadžeri u svetu smatraju da će Nemačka lakše od mnogih drugih zemalja prebroditi sadašnju ekonomsku krizu list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Mada strani menadžeri ne štede pohvale za socijalnu klimu, kvalifikovanost radnika ili dobru infrastrukturu, Nemačka ne bi smela da spava na tim lovorikama. Kao što je poznato, sve je relativno. Nemačka i Zapadna Evropa postale su interesantne, jer je kriza znatno više pogodila zemlje privrednog buma kakve su Indija i Kina, tako da je to zastrašilo menadžere. Od toga koristi ima Zapadna Evropa koja u ovoj situaciji deluje privlačnije. Ali, jedno je jasno – čim počne privredni uspon Azija, kao raj niskih troškova rada, ponovo će postati interesantna za kompanije koje širom sveta tragaju za prilikom da što više uštede. Nemačka će ostati na ceni samo ako bude više ulagala u obrazovanje. U protivnom, izgubiće svoj adut – inovativnost i nou-hau koji joj omogućuje dobru poziciju na svetskom tržištu“, piše list „Vestdojče algemajne cajtung“.

Veličanstvena ideja o ujedinjenoj Evropi

Povodom izbora za Evropski parlament list Berliner morgenpost piše:

„Da bi EU bila atraktivnija za građane potreban je direktno izabrani predsednik Sjedinjenih Država Evrope. Ličnost na koju se može osloniti, kojoj se može diviti ili poslati je do đavola. Međutim, u tom slučaju predsednik mora imati vlast, mogućnost donošenja odluka. Dugoročno gledan to je malo verovatno. Kako očekivati da testosteron bombarderi kao Berluskoni ili Sarkozi dobrovoljno prepuste pozornicu nekom uticajnijem i važnijem? Kakav bi bio interes zemalja koje su tek stekle slobodu da ponovo odustanu od svojih kompetencija – u korist Brisela umesto Moskve kao do nedavno? Ideja (nemačkog ministra unutrašnjih poslova Volfganga) Šojblea (o evropskom predsedniku) je divna, ali sa drugog sveta.

Koji je onda razlog da se u nedelju izađe na izbore za Evropski parlament? Želja da se učestvuje u ostavrenju te veličanstvene ideje o ujedinjenoj Evropi, sreća zbog toga što se živi u vreme u kome su uopšte mogući nadnacionalni demokratski izbori. Uz sve rezerve prema briselskoj evrokratiji to nije malo. Štaviše, to je jako mnogo“, piše „Berliner morgenpost“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Dijana Roščić