Traži se trajno rešenje za krizu

Na današnjem (23.10) samitu u Briselu šefovi država i vlada EU razmatraju obiman paket za spasavanje evra. „Šefovi“ neće moći da donesu konačnu odluku jer kancelarki Angeli Merkel nedostaje kompletan mandat odbora za budžet države. Zato je planiran još jedan sastanak na vrhu u sredu (26.10).

Od petka (21.10.) Evropljani pod velikim pritiskom rade na hitnim merama za odbranu od opasne dužničke krize. Merkelova je u subotu uveče izrazila uverenje da će biti postignut kompromis. „Verujem da su ministri finansija napravili pomake i da ćemo do srede zaista postići naše ambiciozne ciljeve.“

Noćna sednica

I predsednik Francuske Nikola Sarkozi smatra da su države koje koriste evro na dobrom putu da pronađu rešenje. Posle susreta sa kancelarkom Merkel u subotu uveče on je izjavio: „Moramo pronaći rešenje do srede.“

Uoči samita Merkel, Sarkozi i drugi čelnici EU razgovarali su o obezbeđenju evra. Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsedavajući grupe ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, kao i šefica MMF Kristin Lagard.

U nedelju će najpre predstavnici svih 27 država EU razgovarati o pripremama za susret G20 u Francuskoj početkom novembra. Popodne će šefovi 17 država evrozone započeti pregovore. Očekuju se razgovori do kasnih večernjih sati.

Papandreu zahteva „istorijske“ odluke

Grčki premijer Jorgos Papandreu zahtevao je uoči samita u Briselu „istorijske“ odluke. „Izazov pred kojim smo, jeste evropski izazov. Nije reč samo o Grčkoj, već o budućnosti i opstanku Evrope“, rekao je Papandreu.

Predsednik EK Žoze Manuel Barozo najavio je „značajne odluke“. Ministri finansija EU prihvatili su u subotu njegov predlog da se banke ojačaju dodatnim akcionim kapitalom, kako bi mogle da se odupru efektima dužničke krize.

Kancelarka Merkel je najavila teške razgovore. Pri tom je bitno jačanje kriznog fonda za države ervozone pogođene dužničkom krizom. Oko toga se mišljenja Nemačke i Francuske vrlo podeljena. Pariz smatra da od Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) država treba stvoriti jednu banku, znači jednu mašinu za finansiranje država evrozone. Berlin i Evropska centralna banka to izričito odbijaju.

Guverner nemačke centralne banke Jens Vajdman istakao je opasnosti od jasnog uvećanja kišobrana za spasavanje. Za Bild am zontag Vajdman je rekao: „Dosadašnji pristup rešenju krize ne može da dostigne ne samo granice političke prihvatljivosti, već i finansijske granice. Ne sme biti ugrožena uloga Nemačke kao faktora stabilnosti monetarne unije.“

Ministri finansija su istakli da će banke i osiguranja imati veću odgovornost kod drugog paketa pomoći Grčkoj, nego što je do sada bilo planirano. Paket za spas od 109 milijardi evra moraće da bude uvećan, jer su se pogoršali uslovi u Grčkoj. Da li će lideri EU već u nedelju doneti odluku o tome, prema izjavama diplomata, ostaje otvoreno.

Autorka: Ivana Ivanović (dpa/afp/rtre)
Odg. urednik: Nemanja Rujević