Trafiking sa mladim fudbalerima

Mnoge mlade snage u ovom sportu dolaze u Evropu - kako bi zaigrale u velikoj ligi i postale zvezde u svojim zemljama.. Hiljade mladih Afrikanaca se nadaju da će uspeti u tzv. „velikoj Evropi“. Napuštaju svoje domove i zemlje u kojima žive da bi ostvarili svoj dečački san i postali fudbalski profesionalci. Ti mladi ljudi su uglavnom usamljeni i siromašni...

„Poverovao sam da je fudbalski agent“

Asamoah Gajan je dao gol za reprezentaciju Gane u utakmici protiv Srbije na Mindijal. Dvadesetčetvorogodišnji igrač je usrećio je afrički kontinent prvom pobedom na tom takmičenju. Kada Gajan ne igra za svoj nacionalni tim, on nastupa za Ren u Francuskoj. Pre šest godina je igrao u Italiji. Kada ga je pre dve godine kupio „Ren“, potpisao je ugovor na 8,5 miliona evra. Sportske karijere poput njegove nisu čest primer na afričkom kontinentu. Milioni mladih Afrikanaca sanjaju da se probiju u Evropi. Nažalost, često završe bez novca u nekoj dalekoj, njima nepoznatoj, zemlji. Upravo to se dogodilo šesnaestogodišnjem Laminu. “Došao je na trening. Pre toga je gledao kako igram fudbal sa prijateljima na ulici. Rekao je da sam talentovan i da bi trebalo da idem u Francusku. Hteo je da porazgovara sa mojom ocem. Bio je lepo obučen, doteran. Zaista sam poverovao da je fudbalski agent...“

„Ostavio me je u hotelu!“

Čovek je od Laminove porodice tražio 3000 evra za troškove koji su neophodni za put do Francuske, i da pokuša da u Parizu sklopi ugovor sa Sen žermenom. Laminova porodica obezbedila je dečaku novac za put, ali, kada je sa turističkom vizom stigao u Francusku, takozvani agent je ostavio Lamina u hotelu: „Posle tri sata čekanja, shvatio sam da se neće pojaviti. Lutao sam ulicama, otprilike dve nedelje. Spavao sam napolju.“ - Lamin je ubrzo potrošio novac koji je imao. Francuski jezik nije mu dobro išao. Srećom, upoznao je ljude koji govore njegov maternji jezik. Oni su mu rekli da je još mlad i da francuska vlada može da mu pomogne da nađe utočište. On sada živi Domu za mlade u Parizu i pohađa srednju školu.

Više od 1200 mladih sa istom sudbinom

Emanuel Penda je atletičar i volonter. Radi u asocijaciji „Fut solidar“, koja se trudi da pomogne mladima poput Lamina. Penda procenjuje da godišnje između 6000 i 7000 hiljada afričkih fudbalera dolazi u Evropu: „Fut solidar je mreža koja pomaže mladim talentima u fudbalskom svetu. Mladi ljudi izloženi su trafikingu, za šta su krivci tzv. lažni fudbalski agenti. To je ogroman problem – moderno ropstvo. Ovde u Francuskoj imamo više od 1200 mladih ljudi u toj situaciji.“

Zahtevi za FIFA...

Penda ukazuje da većina mladih afričkih fudbalera smatra da je dolazak u Evropu jedini način da im bude bolje: „Oni sede ispred televizora u Bomaku, u Jaondi ili Akri. Možete da zamisliti kako je to videti Ligu šampiona, francuski šampionat i druge. Deca žele da uspeju. Puna su snage i žele da pomognu svojim familijama, tako da neki od njih rizikuju i svoje živote ne bi li pomogli svojim porodicama i uspeli u Evropi. Mi nismo protiv fudbala, mi mislimo da treba da pomognemo toj deci da svoj talent iskoriste u svojoj zemlji.“ Asocijacija „Fut solider“, traži od Fife, da pronađe mlade talentovane Afrikance koji će moći da treniraju što je moguće bliže njihovim domovima. Takođe, ta asocijacija zahteva od svetske fudbalske federacije da zaštiti mlade afričke igrače koji rizikuju sve za šansu da igraju u Evropi.

Ali FIFA ih ne rešava...

U reklami Fife, njen predsednik Jozef Blater igra fudbal i objašnjava da svetska fudbalska federacija podržava razvoj i veruje da fudbal može da doprinese društvu. Fifa podržava fudbal na afričkom kontinentu, ali ti pregovori su se suviše odužili, kaže Emanuel Penda: „Već 10 godina ubeđujemo Fifu da promeni pravila o transferu maloletnika. Jako dobro znamo da se trafiking nastavlja i danas. Svi koji se njima bave znaju da Fifa još nije razrešila tu problematiku, tako da je takozvanim agentima omogućeno da rade šta im je volja.“

„Ne mogu kući“

Za Lamina, situacija se razrešila dobro. Francusko socijalno osiguranje plaća mu redovan boravak u zemlji. Takođe, povezali su ga sa asocijacijom „Fut solidar“. U suštini, amaterski fudbalski klubovi ne tolerišu ilegalan boravak, i ljudima poput njega nije dozvoljeno da igraju. Ali, asocijacija mu je ponudila da jednom nedeljno ide na treninge u jednom delu Pariza. Njegov fudbalski san se ipak ostvario. Lamin fudbal doživljava veoma ozbiljno. Obično igra u sredini, ali kaže da je spreman na sve izazove ne bi li „ušao“ u posao: „Kad god razgovaram sa majkom telefonom, ona plače, želi da se vratim kući. Ali, kažem joj da ne mogu da dođem. Želim da ostvarim svoj plan. Za tri ili četiri godine možda i hoću. Sanjam o tome svaki dan. Stvarno bih to želeo”. Ali neki drugi mladi fudbaleri nisu imali tu sreću. Oni koji imaju preko 18 godina ne mogu da se obrate asocijaciji „Fut solidar“. Prepušteni su sami sebi. Kao Ilegalnim državljanima, nije im omogućeno da se zaposle, da nađu smeštaj i legalno ostanu u Francuskoj. Žive u strahu i neizvesnost njihovog „evropskog sna“ se nastavlja.

Autori: Ženevjev Oger/Maja Radu

Odgovorni urednik: Saša Bojić