1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Tramp „nema strategiju“ u Siriji

10. april 2018.

Nemačka štampa piše o događajima u Siriji i navodnom napadu nervnim gasom u mestu Dumi. Predstavnici Međunarodne organizacije za zabranu hemijskog oružja ispituju da li je napad izvršen, SAD prete novom intervencijom.

https://p.dw.com/p/2vlHz
Uznemirujuće fotografije stižu iz Dume Foto: picture-alliance/AA/M. Bekkur

SAD i Zapad optužuju sirijsku vladu da je u Dumi 7. aprila izvršila napad nervnim gasom u kojem je ubijeno najmanje 70 ljudi, kako navode, pretežno žena i dece. Oni se u optužbama oslanjaju na tvrdnje takozvanih Belih šlemova, grupe koja sebe zove sirijskom civilnom zaštitom i koju je dosad uglavnom finansiralo britansko Ministarstvo spoljnih poslova. Predsednik SAD Donald Tramp je tim povodom na Tviteru napisao da su ruski predsednik Vladimir Putin, Rusija i Iran odgovorni za podršku predsedniku Sirije Bašaru al Asadu koga je nazvao „životinjom“. On je najavio oštru reakciju SAD a sirijske trupe su napustile više uporišta očekujući vazdušne napade. Sazvana je i hitna sednica Saveta bezbednosti koja je prošla u atmosferi svađe između SAD i Rusije, ali nije bilo nikakve rezolucije niti dogovora o rešenju situacije.

- pročitajte još: Razorni napadi i „crvene linije“

Činjenica je da još nije razjašnjeno da li je uopšte bilo napada nervnim gasom. Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW), koja je zadužena da istraži slučaj, juče (9.4.) je izdala saopštenje u kojem piše: „Generalni direktor OPCW, ambasador Ahmet Uzumču, izrazio je duboku zabrinutost zbog navodnog napada hemijskim oružjem od 7. aprila u Dumi, Arapska Republika Sirija (...) Misija za utvrđivanje činjenica (FFM) trenutno sakuplja informacije svih raspoloživih izvora da bi ustanovila da li je upotrebljeno hemijsko oružje.“ Rusija je izveštaje o napadu nervnim gasom nazvala „lažnim vestima“, a sirijska vlada odbacuje optužbe da je upotrebila nervni gas. Evo kako sve prati nemačka štampa:

USA Sitzung des UN-Sicherheitsrats in New York
O situaciji u Dumi raspravljao je i Savet bezbednosti UNFoto: Reuters/B. McDermid

„Ni Vašington ni Moskva ne bi trebalo da vide svoj interes u daljoj eskalaciji“, piše list Kelniše rundšau: „Zato su oštri tonovi koji se sada čuju pre svega jedno: zveckanje oružjem. Zapad signalizira da neće tolerisati svaku povredu međunarodnog prava svakom diktatoru; Moskva signalizira da će podržati Asada po svaku cenu, a Jerusalim – da ni u kom slučaju neće tolerisati dalje širenje iranskog uticaja u Siriji. Poslednja tačka je zapravo ona koja je opasna. Teheran predstavlja latentnu opasnost za Izrael, a ako ta pretnja postane konkretna, bure baruta će eksplodirati.“

A list Frankfuter rundšau objašnjava: „Ovde se radi o jednom drugom frontu – onom između Izraela i Irana. Za Izrael su signali glavnog saveznika u Beloj kući sve protivrečniji. Pre nekoliko dana, Donald Tramp je  hteo da povuče sve vojnike SAD iz Sirije i tako definitivno prepusti teren Iranu i Rusiji. No, od vikenda, on opet preti snažnom vojnom intervencijom kako bi zaštitio sirijsko stanovništvo od budućih napada nervnim gasom. No, kada se povuče crta – američki predsednik nema strategiju. Tramp bi hteo da sirijsko poglavlje nekako stavi ad acta, i time samo još sve pogoršava“.

Duma Panzer der Syrischen Armee
Tenkovi sirijske vojske na prilazima DumiFoto: Getty Images/AFP

I list Rajnpfalc se bavi ulogom Donalda Trampa: „Predsednik SAD je zarobljenik svojih želja. Rat će se već završiti i on ’sa nama’ nema ništa. Čini se da je zaista ušao u završnu fazu. Ali, on je bitno povezan sa budućom ulogom Amerike u svetu. U najkobnije protivrečnosti trampovske politike spada to što predsednik SAD s jedne strane želi da zaustavi širenje uticaja Irana na Bliskom istoku, ali hože da napusti teren baš u Siriji. Ili to SAD neće učiniti?“

Dnevnik Nordvest cajtung procenjuje da je „Vremenski okvir za snažnu vojnu intervenciju, koja bi mogla da zaustavi građanski rat, zatvoren je kada se u Siriji angažovala Rusija. Sada Francuzi i Amerikanci, doduše, mogu da bace poneku bombu, ali sve što bi išlo dalje od toga, značilo bi rat sa Moskvom.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android