Tramp nije patološki slučaj

DW: Vi smatrate da je Tramp manja anomalija, nego što se to inače misli. Zašto mislite tako?

Kristofer Njufild: Mnogi njegovi stavovi se podudaraju sa desničarskim stavovima Republikanske stranke, na primer o jednakosti polova i abortusu. Inače što se tiče ekonomije, on je republikanski mejnstrim. Mislim da su ljudi šokirani načinom na koji on javnosti iznosi svoje stavove i mišljenja. To je dosta šokantno, to je rijeliti šou, a ne standardna politika. I to je stvarno neobično za Republikansku stranku, koja sebe vidi više kao establišment. Ali, veoma je važno da ljudi shvate da je sadržaj toga što on govori republikanski.

Nedavna istraživanja izbora pokazuju da su za njega glasali belci iz srednje i više klase, a ne samo bela radnička klasa. Šta Vam to govori?

To mi govori da je on tipični republikanac, da će smanjiti poreze za bogate i uzeti nešto od srednje klase i onih sa malim prihodima. To je ukidanje takozvane Obamine medicinske zaštite (Obamacare) jer u narednih deset godina povlači oko 800 milijardi dolara iz zdravstvenog sistema i daje ih bogatima  - u obliku smanjivanja poreza.

Ako je Trampova podrška na izborima bila veća od one često pominjane podrške neprivilegovanih belaca, koji su jednostavno bili dovoljno depresivni da glasaju za nekoga ko obećava da će uzdrmati sistem, šta to znači za našu predstsvu o njemu i njegovim glasačima?

U SAD su rasna i ekonomska pitanja neodvojiva - i zapravo su pitanje klase. Demografija u zemlji se menja i to izaziva velike strahove i napetosti. Ja živim u Kaliforniji i tamo su belci postali manjina. To se događa u celoj državi, samo sporije. Možda 15 odsto belaca u SAD misli da je bela rasa viša rasa - to su pravi rasisti (white supremacy). Ali ne možete postati predsednik samo glasovima tih ljudi. Ima belaca koji ne moraju da budu rasisiti, pre bi ih nazvao „uplašenim rasistima", koji imigraciju, prvenstveno iz Latinske Amerike, ali i iz Azije, vide kao ekonomsku pretnju. Jedna od stvari po kojoj se stvarno može napraviti razlika između glasača Trampa i Klintonove je odnos prema imigraciji, naročito onoj iz Latinske Amerike: Onaj ko smatra da je to veliki problem, taj je glasao za Trampa.

To takođe ima ekonomsku dimenziju. Recimo, pre 30 - 40 godina, ljudi na dnu niže srednje klase svoju porodicu su mogli da izdržavaju, kao moleri, gipsari, stolari ili čak i kao nekvalifikovani radnici. To više nije moguće. Mnogi belci za to krive imigrante - umesto da krive privatnike ili kapitalizam, koji su borbom za sve niže plate, njih smestili na dno lestvice. Ako zbog konkurencije kao preduzetnik plaćaš nisku satnicu, recimo 8 dolara za gipsara, onda naravno uzmeš ilegalne imigrante koji rade po principu - daj šta daš. Kad se povežu ti ekonomski i rasni problemi, onda postaje jasnije zašto je Tramp dobio toliko glasova belaca.

Takođe je činjenica da su demokrate bile na vlasti 8 godina i za to vreme jeste došlo do obećanog ekonomskog oporavka, ali - za banke, za velike firme, advokate, lekare, inženjere. Oni koji rade u poljoprivedi i na građevini, i oni koji imaju male biznise van velikih gradova, nisu od toga imali ništa. Oni se nisu oporavili od krize i nisu povratili svoje kuće koje su izgubili, deca su im bez posla ili rade skraćeno radno vreme za 8-10 dolara na sat. Oni su prvo verovali Obami, ali su shvatili da on nije njihov čovek. I onda je došla Hilari klinton, koja im je rekla da će da investira u njih - ali je za njih ona bila još jedna iz redova demokrata koji favorizuju visoko obrazovane, gradske, bogate ljude, bez obzira na rasu. Dakle, nije stvar u tome što je Tramp bio pametan, nego što su demokrati bili glupi.

Šta demokrate treba da urade da bi pridobili Trampove glasače?

Mislim da treba da urade dve stvari istovremeno.

Prvo, moraju značajno da se razlikuju od republikanaca po pitanju spoljne politike i intervencionizma. Jedna od Trampovih popularnih pozicija bila je - Ja neću nigde intervenisati. I naravno, jedna od prvih stvari koje je uradio - rakete na Siriju. Ne čini se baš da će raditi ono što je obećao. Ali ljudima se svidelo to što je govorio, da ćemo se brinuti o sebi, da ćemo graditi mostove kod kuće u SAD, a ne u Iraku. To jeste sebično, ali je kao što se vidi bilo uspešno.

Zatim, demokrate moraju da naprave drugu verziju nju dila - velikog infrastrukturnog programa koji će stvoriti radna mesta. Oni takođe u ekonomiji moraju da se okrenu svima, a ne samo univerziteski obrazovanim i obećaju ljudima da više neće izmeštati radna mesta u inostranstvo, kao što su to radili poslednjih 25 godina. Oni treba da angažuju visoko obrazovane ljude koji će izraditi takav jedan koncept.

Mislite li da su demokrate na dobrom putu?

Ne.

Zašto ne?

Zato što Klintonovi još uvek kontrolišu stranku. Možete reći da sam više na strani Bernija Sandersa, ali, neophodne su diskusije i pomirenje. Umesto toga, demokrate napadaju Trampa - jer je to veoma zabavno i lako. Biće prava katastrofa ako vreme do kongresnih izbora 2018. potroše radeći ono što su radili za vreme kampanje, odnosno pričajući kako Donald Tramp nije za Belu kuću. On mora biti tretiran kao normalan političar, koji sve što radi - radi pogrešno, a ne kao patološki slučaj kojeg treba da pokupi hitna pomoć.

Kristofer Njufild je profesor na Američkim studijama i književnosti na Univerzitetu Kalifornija, u Santa Barbari.