Trbuhom za kruhom

Aleksandra Esper morala je pre dve godine da napusti dobro plaćeni posao, kako bi se brinula o svojim roditeljima. Ali sada 42-godišnja preduzetnica želi ponovo da radi – i to puno radno vreme. Zato se i prijavila da traži posao u Agenciji za zapošljavanje. Međutim njen profil ne prolazi na domaćem tržištu. Dovoljan razlog da Aleksandra počne da razmišlja o inostranstvu: „Volela bih da se oprobam na inostranom tržištu rada, jer osećam da na neko vreme moram da napustim Nemačku.“

Aleksandra Esper posetila je manifestaciju u organizaciji Agencije za zapošljavanje u Bonu na kojoj se informisala o mogućnostima zapošljavanja u inostranstvu. U saveznoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji jednom mesečno različiti gradovi nude tu mogućnost.

Interesovanje za posao u inostranstvu je poslednjih godina naglo poraslo, kaže Ditmar Slupinski. On je šef tima Centralne agencije za zapošljavanje iz Dortmunda za posredovanje pri zapošljavanju stručnjaka u inostranstvu. Prošle godine, uz njegovo i posredovanje njegovog tima, 9.500 osoba našlo je posao u inostranstvu. Većina njih dolazi iz građevinske i metalurške industrije, hotelijerstva i ugostiteljstva. „Glavni cilj naših mušterija jeste Švajcarska. Slede Austrija i Holandija, pa Danska i Velika Britanija“, kaže Ditmar Slupinski.

Evropska unija omiljeni cilj

I Edgar Šmic želi u Švajcarsku. 44-godišnji negovatelj želi da radi u zemlji u kojoj se govori nemački. „Više mi odgovara ako znam jezik zemlje u kojoj radim, a i već sam ranije kao turista bio u Švajcarskoj.“

Najviše iseljenika se odlučuje za Evropsku uniju, što se da objasniti povezanošću socijalnih i osiguravajućih sistema na starom kontinentu. Unutar Evropske unije daleko je jednostavnije koristiti usluge zdravstvenog i socijalnog osiguranja, kaže Ditmar Slupinski. Osim toga, građanima EU nije potrebna boravišna i radna dozvola. Ali, i pored svega, interesovanje iseljenika nije ograničeno samo na Evropu – tu je i ne-evropsko inostranstvo. Kanada je ispred Sjedinjenih Američkih Država, slede Australija i Novi Zeland.

Aleksandra Esper sebe opisuje kao samostalnu i aktivnu osobu. Ona želi da upozna sasvim drugačije inostranstvo: „U mojim očima su baš Ujedinjeni Arapski Emirati budućnost. Upravo se bavim filtriranjem informacija kako bih videla da li postoji šansa da kao žena dobijem posao u turističkoj branši.“

Posao treba da pričinjava zadovoljstvo

Aleksandru su prijatelji pozvali da poseti Emirate i upozna zemlju. Kaže da je već dobila nezvaničnu poslovnu ponudu. Posao će prihvatiti, ukoliko ispunjava njena očekivanja. Ona želi da iz Nemačke ode na duže vreme.

Baš kao i Edgar Šmic. „Moja životna saputnica radi kao socijalni pedagog, te zajednički želimo da se oprobamo u inostranstvu.“ Edgar za negovatelje vidi veće šanse u Švajcarskoj i Austriji nego u Nemačkoj. Plata je prikladnija, uslovi za rad povoljniji. U Nemačkoj ima mnogo rada po smenama, kaže Edgar Šmic.

A za Aleksandru Esper novac ne igra presudnu ulogu: „Kada imate odgovoran posao, kao što sam ja imala, onda je plata, pod znacima navoda, od drugorazrednog značaja, jer životni standard nikada nije bio problem.“ Mnogo važnije za Aleksandru jeste to da je posao interesuje i pričinjava joj zadovoljstvo – svejedno gde radila, u Nemačkoj ili inostranstvu.