Treći Papandreu u ulozi reformatora

Statistički zavod (u kome su novi ljudi koji navodno više ne manipulišu podacima) saopštio je da je industrijska proizvodnja u prvoj polovini godine pala za šest procenata. Udruženje hotelijera najavljuje u ovoj godini manje prihode za sedam do devet procenata, piše minhenski Zidojče cajtung.

Uprkos svemu tome, podrška građana premijeru Jorgosu Papandreuu i dalje je neuobičajeno visoka, ako je verovati rezultatima ispitivanja javnog mnjenja. Međutim, pravi odgovor na pitanje da li su Grci spremni da slede premijera i njegov Panhelenistički pokret, Pasok, uslediće na komunalnim izborima 7. novembra. Antonis Samaras, vođa opozicione stranke Nea demokratia već je najavio da će predizbornu kampanju voditi tako da ona preraste u referendum o podršci Papandreuovoj politici.

Osim toga, na jesen vlada će pokušati da uvede više konkurencije u još neke privredne grane. Prvi pokušaj, sa kamiondžijama, bio je uspešan, ali i prilično buran, jer je na kraju vlada morala da angažuje i vojne kamione kako bi izbegla paralizu u zemlji zbog štrajka vozača kamiona. Uskoro preti sukob sa mnogo opasnijim protivnicima. Zemlja lako može da preživi štrajk taksista ili građevinskih inženjera, ali kada krajem godine dođe do delimične liberalizacije tržišta energije biće mnogo teže. Predsednik sindikata zaposlenih u elektranama Fotopulos već je zapretio štrajkovima i isključenjima struje. Cela zemlja utonuće u mrak – glasi pretnja sindikata. Ukoliko se to zaista dogodi, grčka privreda, ionako pogođena štrajkom kamiondžija, utonuće još dublje u recesiju.

Papandreu već u istoriji

Kapetan na komandnom mostu, Jorgos Papandreu, uprkos svemu tome i dalje je neuobičajeno miran. U nedavnom intervjuu odgovorio je na pitanje da li strahuje od političke cene reformi po njegovu politiku i popularnost: „Uvek sam se rukovodio uverenjem da ova zemlja može više i da ima velike mogućnosti. Nijedan političar koji želi reforme ne može biti siguran da neće stradati njegova popularnost. Moj cilj jeste da u nasleđe ostavim važne promene. Ako u tome uspem, biću srećan. Da li ću biti ponovo izabran ili ne, nije moj najvažniji cilj“, rekao je Papandreu.

Uostalom, ni nema drugi izbor, jednostavno je primoran da uđe u istoriju. Posle dede Jorgosa (1888-1968) i oca Andreasa (1919-1996) Jorgos je treći Papandreu na čelu grčke vlade. Međutim, treći Papandreuu je na neki način istovremeno i četvrti – Jorgos Papandreu se proteklih meseci preobrazio. Pod pritiskom okolnosti postao je drugačiji političar i ništa nije ostalo od lakomislenog vođe opozicije koji je bivšeg premijera Kostasa Karamanlisa kritikovao što vlada ne troši još više novca.

Protivnik globalizacije

Sada, na čelu vlade Papandreu namerava da sprovede dublje reforme od svih prethodnika. A ako mu to uspe, sa većim autoritetom moći će da iznosi i svoja politička ubeđenja. Naime, uprkos strogoj politici štednje, Papandreu u svakoj prilici ponavlja da je „socijaldemokrata kritički nastrojen prema globalizaciji“. Prema njegovom mišljenju „globalizacija nije neutralna pojava koja je pod uticajem neke više sile. Reč je o procesu kojim mi rukovodimo ili koji kontolišemo i u koji moramo uneti naše vrednosti. Prednosti globalizacije znatno su veće od rizika koje nosi, ali trebalo bi biti oprezan sa tim rizicima“, izjavio je nedavno. Sa podsmehom je govorio i u „preteranom poverenju u tržišta“ tokom devedesetih godina koje se pokazalo kao zabluda.

Ukoliko mu uspe veliki atinski eksperiment, Jorgos Papandreu moći će ubuduće da iznosi svoje teze ovenčan slavom uspešnog reformatora koji je spasao svoju zemlju pada u ponor. I onda će na sledećim izborima možda biti i izabran ponovo, piše list Zidojče cajtung.

sz/nb/nr