Treba hitno reagovati, samo kako?

„Ukrajina je stigla do tačke kada je opasnost od izbijanja građanskog rata postala ogromna“, piše Špigel (Hamburg): „To je krivica režima predsednika Janukoviča, jer je on sabotirao šansu za postizanje političkog rešenja. Najpre u utorak nije bio spreman da u parlamentu otvori debatu o promena ustava koje je tražila opozicija. Signal je bio jasan: Janukovič nije spreman na deli vlast ni sa kim. (…) Posle eskalacije nasilja u januaru (opozicionim vođama) Kličku, Jazenjuku i Tjahniboku je uspelo da umire radikalne demonstrante. Sada gotovo više nema šanse da će im to poći za rukom i drugi put. Kada se to zna, više nije ni važno ko je u utorak prvi pribegao nasilju: radikalni protivnici režima ili snage bezbednosti. Sada može da pomogne još samo jedno: brza ostavka Janukoviča i onih koji su odgovorni za brutalno postupanje policije. Možda u režimskom taboru ima ljudi koji imaju moć da to postignu. Mnogi ukrajinski oligarsi, koji su do sada bili potpora Janukovičeve vlasti, imaju finansijske interese na Zapadu. Evropska unija mora da im jasno stavi do znanja šta mgu da izgube. Poslednji je trenutak za uvođenje sankcija.“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover) piše da „Predsednik Viktor Janukovič želi da stabilizuje svoju vlast nasiljem. Sigurno mu nije promaklo da Zapad na njega ne vrši gotovo nikakav pritisak. A Rusija je sva u ulozi onoga koji opominje da Ukrajina treba da rešava svoje probleme bez uticaja sa strane. To je Janukovič sada intepretirao na svoj način, pa pokušava da smrvi svoje protivnike nasiljem. Ako su sankcije neophodno sredstvo da se Janukovič uzdrma, onda u Berlinu, Briselu i drugde ne treba da oklevaju da ih primene.“

Rajnpfalc (Ludvigshafen) smatra da „U slučaju demonstracija na trgu Majdan ne može više biti reči o mirnom prevratu poput onog iz 2004/2005. godine. Demonstracije na kijevskom Trgu nezavisnosti već nedeljama protiču na granici puča. Naravno da državna sila to ne može da toleriše. Delovi demonstranata se ponašaju kao paravojne formacije i na taj način čine medveđu uslugu nastojanjima opozicije da vrši pritisak na korumpirani režim. Umesto što se kockaju sa mogućnošću puča, vođe opozicije bi trebalo da se uzmu u pamet i imaju u vidu predsedničke izbore koji bi trebalo da budu održani 2015. Povratak ustavu koji jača parlament je poželjan, ali bi trebalo da bude i legitimisan na izborima.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „(Najmanje) devetoro ljudi su pali kao žrtve sukoga između protivnika predsednika Viktora Janukoviča i radikalizovanih elemenata opozicije (sic!) Ništa ne može bolje da ilustruje politički vakuum od dva događaja iz poslednjih nekoliko dana: opozicionar Vitali Kličko se sa sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkle vratio praznih ruku, a ruski ministar finansija je najavio da će njegova zemlja još ove nedelje pomoći Ukrajini sa dve milijarde dolara. Postoje dve grupe koje se igraju sa budućnošću Ukrajine: militantni protivnici i pristalice aparatčika Janukoviča, koje žele da zaštite svoje povelike ekonomske interese. Politički sukobi u Ukrajini se neretko vode pesnicama. Događaji poslednjih dana slute na nešto mnogo gore. I Zapad i Rusija bi mogli da pomognu kada bi mogli da se slože oko načina sprečavanja građanskog rata u Ukrajini.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković