Trebaju li Nemačkoj stranci?

Pre dve godine Tilo Saracin, autor sporne knjige „Nemačka sama sebe ukida“, izjavio je da se u Berlinu stranci bave samo prodajom voća i povrća. Drugim rečima, i nisu baš potrebni nemačkoj. Matijas Time i Pit fon Bebenburg svojom knjigom „Nemačka bez stranaca“, opovrgavaju njegove tvrdnje. Povod za pisanje ove knjige nije bio odgovor Tilu Saracinu, kaže jedan od autora, Pit fon Bebenburg:

„Već decenijama, oko 50 odsto Nemaca na istoku i zapadu zemlje izjavljuje da u Nemačkoj ima previše stranaca. Već godinama se vodi rasprava o tome kako bi zemlja izgledala bez njih, ali smo, istovremeno, konstatovali da niko do sada nije pokušao da te ideje primeni u raznim oblastima nemačkog društva, da pokaže kako bi ono stvarno tada izgledalo. U našoj knjizi mi prikazujemo taj scenario i otkrili smo čak i neke stvari sa kojima nismo računali.“

Na primer to da stranci bez nemačkog pasoša predstavljaju samo manji deo migranata, oko sedam i po miliona, u odnosu na migrante sa nemačkim pasošem kojih je osam i po miliona. „Iznenadilo nas je i to što dve trećine stranaca (pet miliona) imaju sve uslove da dobiju nemačko državljanstvo, ali to ne žele“, kaže Bebenburg.

Bundesliga, automobilska industrija, ugostiteljstvo…

Pored statističkih podataka, autori su za svoju knjigu koristili ocene i analize poznatih stručnjaka. Na primer, razgovarali su sa Teom Cvancigerom o tome kako bi tada izgledala Bundesliga. Ne bi nedostajali samo Arjen Roben i Frank Riberi, već, prema rečima bivšeg predsednika Nemačkog fudbalskog saveza, gotovo polovina fudbalera Bundeslige, pošto oni nisu Nemci. U Nemačkoj bez stranaca, Bundesliga ni iz daleka ne bi bila tako atraktivna.

Kada je reč o nemačkoj automobilskoj industriji, 2011. godine je, od 792.000 zaposlenih u toj branši, njih 84.000 imalo strani pasoš. To znači da je njihov udeo iznosio 10,6 odsto. „Greši onaj ko misli da stranci rade samo na montaži u fabrikama automobila. Oni odavno rade visokokvalifikovane poslove, na primer kada je reč o dizajnu. Tu postoji prava tradicija kreativaca iz inostranstva: BMW, Folksvagen i Mercedes su dizajnirali stranci“, kaže Bebenburg.

Samo u gastronomiji radi 169.000 stranaca. Taj sektor bi bez njih propao. Isto važi i za negovatelje. „Ako bi stranci napustili zemlju, starijima ne bi ništa preostalo do da ih slede, odnosno da odu u neku drugu zemlju gde bi im se pružila nega“.

I još jednom- kako bi izgledala Nemačka bez stranaca? Svetska zajednica bi je zbog toga odbacila, što bi predstavljalo propast zemlje. I na kraju, Nemačka bi bila stara, kulturno siromašna i privredno propala zemlja, koju bi svi susedi samo sažaljevali.

Autorka: Mrijana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković