Trend je da knjiga bude zabava

„Na sajmovima knjiga svako nađe ono što traži i želi da nađe i u tom smislu meni je beogradski sajam uvek prilika da pronađem nešto što mi je promaklo, ili nisam ni znao da se pojavilo na srpskom jeziku, posebno kada se radi o prevodima sa jezika koje ne znam. Veoma mi se dopada slogan ovogodišnjeg sajma ’Pamet u glavu’. Direktan imperativ koga svako tumači shodno svom mentalnom sklopu. Meni je beogradski sajam po meri, u Frankfurtu se izgubim i zato više volim Lajpcig.“

Iduće godine će Srbija na sajmu knjiga u Lajpcigu biti počasni gost. Šta taj nastup znači za srpsku literaturu?

„To su poluotvorena vrata. Za svaku knjigu i književnost veoma je važno da ima dobre prevode. Ako knjige koje se budu pojavile u Lajpcigu, a i kasnije, budu dobro prevedene, to će značiti odškrinuta vrata. I inače se knjige ili pisac u dobrim prevodima uvek mogu aktuelizovati. Loš prevod zatvara vrata i knjizi i nacionalnoj književnosti, ako se radi o malim literaturama. Svako polazi od toga da će objavljivanje knjige iz literature koja je manje prisutna, mada mislim da je srpska literatura solidno prisutna u Nemačkoj, na velikom jeziku, dovesti do toga čitaoci potencijalno pomisle da je to ono najbolje iz tog jezika. Tada je jako važno da osim same knjige i prevod bude jako dobar jer se onda ta vrata ne samo odškrinu nego i polu otvore pa i sasvim otvore.“

Pa, da li će se otvoriti vrata za srpsku književnost?

„Ja jesam po prirodi optimista, ali mislim da ne treba ništa megalomanski da se radi. Sama činjenica da je Srbija počasni gost u Lajpcigu zaista je dovoljna. Mi imamo dobre pisce i izdavače, i ljudi koji vode taj program to dobro rade. Mada, ko god nešto radi, ne samo u Srbiji, on je uvek dežurni krivac za masu stvari, za koje objektivno ne može da bude odgovoran. Naravno da odgovornost postoji, ali ja hoću da kažem da je sama činjenica da ćemo biti prisutni, u većoj meri nego inače, na velikom jeziku, u zemlji koja mnogo prevodi, gde se možda najviše u Evropi prevodi, dovoljna sama po sebi. Ubeđen sam da će kao posledica našeg nastupa u Lajpcigu, neki autori naći svoje stalne izdavače u Nemačkoj.“

Ko danas čita u Srbiji?

„Poznajem jednu osobu. Sebe. Generalni, globalni problem je što je trend da knjiga bude zabava. Čak i u novinama imamo dodatke ’Kultura i zabava’. Ne treba zanemariti čitalačku publiku, sigurno je da se mnogo čita. Čita onaj ko želi da čita.“

Koju knjigu ćete vi potražiti na ovogodišnjem sajmu?

„Ja volim mađarsku literaturu i čitam je na nemačkom i engleskom, ’Stubovi kulture’ su objavili novi roman Antala Sedrba ’Legenda o Pendragonu’ i to me jako raduje. Ima još jedan pisac kojeg obožavam Jozef Rot . Prva knjiga koju sam pročitao na nemačkom je ’Hotel Savoj’. Rota sam iščitao i dobro ga poznajem. Čujem da je Kapucinerski manastir obavio jedan izdavač, moram da nađem tu knjigu. To me jako raduje jer je Jozef Rot sa ’Radeckim maršem’ pre 15 godina u Nolitu dobro prošao, to je klasika i zato se radujem dolasku Jozefa Rota u srpski jezik. Čudi me da izdavači nisu otkrili koliko je on aktuelan pisac. On je bio i novinar i ekonomičan je u izrazu i to posebno volim kod njega. Moderan je i jezikom i temama On piše o egzilu, to je bio njegov život, a tema egzila je na prostoru razorene bivše Jugoslavije je globalna. Što samo po sebi nije kvalitet, i ja ocu da kažem da je Rot kompatibilan pisac u ovom vremenu. Zaista lobiram za Jozefa Rota, od koga sam kao pisac mnogo naučio.“

Autorka: Biserka Savić, Beograd

Odgovorni: urednik: Ivan Đerković