Trezveni prikaz srpske istorije

Delo Istorija Srbije ne počinje sa Svetim Savom, srpskim svetiteljem iz 12. veka, niti čuvenom Kosovskom bitkom iz 1389. već ustankom iz 1804, koji predstavlja početak formiranja srpske nacije. Sve ono što se dogodilo ranije, doduše, pojavljuje se u knjizi, ali na jedan sasvim nebalkanski način.

Zahtevna nacija slabih mogućnosti

Tamo gde srpski sveštenici istorije govore o patnji, jarmu, nepravdi i velikim ljudima, kod Zundhauzena se pojavljuju železnica, trgovački putevi i smrtnost dece. Autor prikazuje razvoj zemlje brojkama, podacima i dokumentima praveći često analitičke ekskurzije u socijalnu i privrednu istoriju. Nastaje slika jedne nacije koja ima velike zahteve i male mogućnosti - mada to autor nigde nije eksplicitno rekao. Jer, nekakva srž nacionalne istorije ne postoji i tako nečega ne može ni biti. Ista ta trezvenost prisutna je prilikom seciranja, jednog po jednog srpskog mita.

Analitičko štivo

Onaj ko želi da razume zagonetnu Srbiju u današnjem trenutku – taj ne treba da se nada da mu je Zundhauzen puno pomogao. Nema tu čarobnih formula, ali zato ima dosta materijala za studiranje. Tako se recimo može saznati da je povratak Srbije u Evropu, kakav sada predstoji, već bio učinjen 1840. godine i da je još 1878. postojala podela između rusofila i austrofila – danas bismo rekli evrofila.

Onaj ko se recimo pita – ko su srpski radikali koji stalno prete da preuzmu vlast u Beogradu, saznaje nešto o njihovim agrarno –socijalističkim počecima iz 1880. kao i o vremenu kada su bili na vrhuncu – oko prvog svetskog rata, i o ponovnom osnivanju partije 1990. pod besnim Šešeljem.

Pod lupom i antisrpski mitovi

Autor se bavi i antisrpskim mitovima koji su se širili van Srbije od ratova 90-tih godina: kao ono da je Vuk Karadžić bio veliko-srpski imperijalista ili da je ministar unutrašnjih poslova Ilija Garašanin 1844. tajno skrojio plan za narednih 150 godina sprske ekspanzionističke politike.

Za velikane, ni dobre ni one loše u ovoj preciznoj knjizi nema mesta. Zainteresovani čitalac bi rado nešto više saznao o Nikoli Pašiću, Slobodanu Miloševiću ili Zoranu Đinđiću. Jer, tamo gde nedostaje opis karaktera, lako je ponovo stvoriti mit.

Gerwald Herter Holm Sundhaussen: Geschichte Serbiens. 19. – 21. Jahrhundert,
Böhlau Verlag, 514 Seiten, 59 Euro
ISBN: 978-3-205-77660-4