Trgovci ljudima se služe „magijom“

Pre nego što su shvatile da se iza takvih ponudi za posao krije prevara kojom se služe trgovci ljudima, bilo je već kasno. Nasukale su se negde u Africi, ili su prisiljene da u Evropi rade kao prostitutke. I pored takvih muka, one su ćutale - čak i onda kada ih je hvatala policija. To omogućava tajna magija.

Meri nosi uske farmerke i crnu bluzu bez rukava. Ima 17 godina, ali izgleda još mlađe. Meri nije njeno pravo ime. To ime ona ne želi da oda. Zajedno sa pet drugih devojaka, ona od pre nekoliko nedelja živi u jednoj ženskoj kući u Benin sitiju, gradu na jugu Nigerije. Pre nego što su tamo dospele, te devojke su sanjale o poslu u Evropi. "Hoćemo u Evropu, jer se ovde zlopatimo. Čula sam da kod vas i onaj koji nema novca može da dobije nešto za jelo. Može da se ode u neke kuće i tamo se besplatno dobije malo hrane".

Ali, Meri uopšte nije nameravala da prosjači. Želela je da radi, kao sobarica ili frizerka. Zbog toga je i nasela na ponudu jednog momka koji joj je obećao posao u Francuskoj. "Nismo morale čak ni da platimo putovanje unapred. Dogovoreno je da platimo tek kada nađemo posao. Ali, on nam nije rekao da treba da zarađujemo novac kao prostitutke."

Meri je uspela da izbegne tešku sudbinu

Već na granici sa Beninom, krijumčar ovih devojaka je upao u zamku policije. Hteo je da prošvercuje šest devojaka u Evropu. O takvim slučajevima stara se specijalno nigerijsko policijsko odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima. Osnovano je pre osam godina, a sada ima kancelarije u svim delovima zemlje, kaže istražitelj Edet Mbang. "Čim nas neko pozove, ispriča nam za slučaj o kome nešto zna, mi odmah krećemo u akciju".

Tokom proteklih godina, on je sa svojim kolegama imao dosta uspeha u radu. Ali, niko ne zna tačno koliko mladih devojaka biva ilegalnim putevima prebačeno u Evropu. Mnogi trogovci ljudima se služe posebno perfidnim metodama. Pre putovanja, oni vode devojke takozvanom džuju-svešteniku. Iza reči džuju krije se specijalna crna magija koja je posebno rasprostranjena na jugu Nigerije. I Meri je morala da bude začarana. "Pre nego što smo pošle na put, naterali su me da pojedem specijalnu ovsenu kašu..."

A u kaši...

U lepljivu kašu, sveštenik je natrunio odsečene nokte i počupane pramenove kose same Meri, da bi na kraju izgovorio čarobne reči. Zatim joj je rekao da će je zadesiti zla sudbina ako nekome bude ispričala šta joj se desilo. To uglavnom deluje, kaže Roland Nvoha iz organizacije Idija renesans, koja se stara o povratnicama iz Evrope. "Na taj način, devojke drže u šahu. U istočnoj Evropi ili Aziji to ide drukčije, tamo trgovci ljudima jednostavno angažuju stražare koji paze na devojke. Ovde to nije potrebno."

Strah od čarolije je veliki. Niko o tome ne govori javno, pa ni pred sudom, pa čak ni onda kada se zna da su krijumčari i prevaranti već davno dospeli pred sud. Zbog toga predstavnici zakona moraju da se služe trikovima. Detektivi često vode devojke u novu posetu đuju-sveštenicima - radi skidanja čini. Meri je upravo završila takvu posetu. “Rekli su mi da su sa mene skinute čini i sada mi je bolje. Ni u budućnosti one više neće delovati na mene."

I pored toga, Meri ne zna kako će dalje u životu. rado bi završila školu, ali je sada etiketirana, kako kaže Roland Nvoha: "Neiki su u inostranstvu uspeli, a ove devojke su se vratile praznih ruku. Za svoje porodice, one su gubitnice koje stvaraju dodatno opterećenje. Još gore, ima i porodica koje su prodale svoje posede da bi finansirale putovanje za Evropu. Devojke koje su se neobavljena posla vratile u takve porodice, moraju još da nose na savesti i porodično imanje."

Autori: Mark Duge / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon