Trgovište: Zaboravljena opština

Varošica Trgovište, administrativni centar opštine, smestila se u živopisnom predelu ispod planine Dukat, na ušću tri reke. Ostaci lepih fasada i napušteni gigantski fabrički objekti, svedoci su lepših dana. Stariji ih se sećaju sa setom, a mlađe generacije ih nisu zapamtile.

Boban Trajković je jedan od mnogih srednjoškolaca koji planira da, kako objašnjava, pobegne iz ove zabiti: „Mislim da je ovo rupa iz koje moramo pobeći.“

Profesor matematike Stoje Đurić deli mišljenje mladog sugrađanina: „Daleko smo od svega, od puteva, komunikacija, kulture, civilizacije.“

Ni lokalni brica Koča Anđelović budućnost svoje dece ne vidi u Trgovištu: „Dalje odavde, u Trgovištu sigurno – ne.“

„Razmišljaš, isplačeš se i bude ti lakše“

U Trgovištu rade samo opštinski i državni činovnici i stotinak radnika u ostacima nekadašnjih društvenih firmi, u kojima se, zapravo, retko isplaćuju zarade od stotinak evra.

Službenici Centra za socijalni rad pretrpani su molbama za pomoć, priča psihološkinja Maja Petrović: „Nećete verovati, ali zadovoljavaju se sa hiljadu dinara. Traže pomoć za hleb, lekove i za put do doktora.“

Aleksandra Mladenović sa svojim trogodišnjim sinom živi od mesečnog dečjeg dodatka od 29 evra: „Razmišljaš, isplačeš se i bude ti lakše“.

Siromaštvo i bezizlaz, pojašnjava Maja Petrović, teraju muškarce u alkoholizam, a veliki broj žena u očaju napušta i kuću i decu: „Svi ti problemi nastaju zbog siromaštva, zbog materijalne situacije u porodici“.

Pomoć posle poplava od pre dve godine još nije stigla

Pre godinu i po dana na varoš se srušila dodatna nevolja. Kiše su pokrenule dva klizišta i uništila devet domaćinstava. Vlasti u Beogradu obećavale su pomoć, koja još nije stigla, priča Dragan Krstić, zamenik predsednika opštine: „Država nije imala sluha niti volje da reši problem smeštaja tih građana, da im izgradi kuće na sigurnim lokacijama“

O siromaštvu Trgovišta sa ispražnjenim selima, govori i činjenica da su pre dve godine sve banke ugasile svoje filijale. Jedini investitori, koji su pokucali na opštinska vrata su vlasnici dve hidroelektrane, a ni oni nisu doneli boljitak. „Tu zapošljavanja nema, za par centrala dovoljan je jedan čovek“, kaže Krstić.

U Trgovištu se godišnje rodi 47 beba, a umre 84 ljudi. Za 10 godina broj stanovnika se smanjio za više od petine. Bolje dane za ljude iz zaboravljene opštine Krstić vidi u izgradnji magistralnih puteva koji bi Trgovište spojili sa Makedonijom i Bugarskom. Malo je, međutim, verovatno da će se to i desiti jer su vlasti u Beogradu to obećanje dale pre 20 godina i… zaboravile na njega.

Autorka: Milica Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković