Trgovina životinjama kao unosan posao

Samo u SAD vrednost ilegalnog uvoza životinja kreće se oko 300 miliona dolara godišnje. U Africi su brojne životinjske vrste dovedene na ivicu izumiranja zbog neobuzdanih krivolovaca i trgovaca životinjama, a stanje je loše i u azijskim zemljama. Populacija južnoameričkih crvenožutih makava papagaja se na primer smanjila 75 odsto tokom poslednjih deset godina zbog krijumčara koji ih hvataju za američke i evropske kolekcionare.

Cene na crnom tržištu

Na crnom tržištu cena papagaja dostiže i 90.000 dolara. Piton grabljivac košta oko 30.000 dolara. Međutim, tek svaka peta iguana preživi put od staništa do radnje u kojoj se prodaju kućni ljubimci. Slično je i sa drugim životinjama. Egzotične vrste se iskorišćavaju u sve moguće svrhe. Neke stradaju zbog gastronomskih perverzija, neke zbog ljudske obesti koja u urbanoj džungli želi biće iz prave džungle, neke se koriste u nadrimedicini.

"Trgovinom životinjama može se zaraditi koliko i trgovinom drogom, a nekad i više od toga, i to uz manje posledice", rekao je agenciji Rojters Kroford Alan iz grupe za praćenje trgovine divljim vrstama u Severnoj Americi. Postoje dokazi da isti ljudi trguju i drogom i životinjama, kao i da narko dileri dele krijumčarske puteve sa trgovcima životinjama, kaže Alan, čija organizacija trenutno u Meksiko Sitiju pomaže lokalnim inspektorima da stanu na put ilegalnoj trgovini životinjama.

Kokain u zmijama

Od živih zmija koje krijumčari pune paketima kokaina do belih tigrova koje narko gospodari drže kao egzotične ljubimce, životinje sve više postaju deo smrtonosne trgovine narkoticima u Meksiku. U velikoj operaciji američke Službe za divlje životinje 2007. godine, najvećoj te vrste, tajni agenti su tri godine bili deo lanca šverca koža ugroženih morskih kornjača sa obala južnog Meksika.

Droga se pojavila na obe strane granice tokom te istrage, kaže agent službe Nikolas Čavez. Na meksičkoj strani granice, šverceri se nude da prenose kokain uz kože kornjača čiji broj u prirodi opada. Životinje mogu da imaju dvostruku ulogu kada se koriste da prikriju šverc drogom. "Imali smo slučajeve da je droga bila sakrivena u lažnim pregradama u kutijama u kojima su držane zmije, a na kojima je pisalo 'Otrovnice, ne otvaraj!'. Tako da niko od carinika nije želeo da ih otvara", kaže Alan.

Na aerodromu u Majamiju je jednom prilikom pronađeno 312 boa u koje su hirurškim putem stavljeni kondomi puni kokaina, ukupno 36 kilograma. Sve zmije su na kraju uginule. Kolumbijski gospodari droge imali su takođe običaj da u svoje privatne zoološke vrtove stavljaju lavove, tigrove, nilske konje, otrovne zmije i druge egzotične životinje. Vođe meksičkih kartela preuzele su tu naviku kada su postali dominantniji igrači u kokainskoj industriji.

Rivali u čeljustima zveri

Obračuni narko bosova koji besne u Meksiku odneli su 5.700 ljudskih života prošle godine, a ima glasina da vođe nekih kartela bacaju svoje rivale divljim zverima koje drže kao kućne ljubimce. Tržište egzotičnih životinja u Meksiku stalno raste. Pošto se razmnožavaju u zatočeništvu, tigrovi se u Meksiku mogu legalno kupiti za par hiljada dolara, što je manje nego što koštaju neki psi sa pedigreom, a potom višestruko skuplje preprodati.

Mnoge krijumčarene životinje, međutim, ne prežive duga putovanja u nehumanim uslovima. Čavez je jednom otkrio devet beba majmuna u cevima za klimatizaciju automobila, od kojih je većina umrla od gušenja. Horhe Janes, stručnjak meksičke vlade za životnu sredinu i vođa skloništa za spasene životinje, kaže da je jednom video tela kolibrija nabijena u prazne kutije cigareta. "Na svakih 10 švercovanih, preživi samo jedna životinja", kaže Janes.