Tri vere – da li je moguć dijalog?

Rajner Švarc iz Hrišćansko-islamskog društva navodi prvu sličnost: „Verujemo u istog boga, iako mu se klanjamo na različite načine i naše predstave se u nekim tačkama razlikuju.“

Jevreji, hrišćani i muslimani sebe smatraju božijim stvorenjima. Tek na drugom koraku pokazuju se teološke refleksije. U razumevanju boga postoje razlike. U Islamu je bog vrhunski tvorac koji upravlja ljudskim sudbinama. Muslimani boga ne zovu ocem, kao hrišćani, i ne pominju ga u ljudskim kategorijama.

Avram - karika koja povezuje jevrejstvo, islam i hrišćanstvo

Sve tri vere su međusobno isprepletane. U trenutku nastajanja islama u 7. veku, hrišćanstvo je postojalo već šest vekova. Sporno je pitanje da li je Muhamed imao nameru da osnuje novu veru. Kuran pokazuje da se islam odvojio od hrišćanstva. U njemu se govori o hrišćanskoj i jevrejskoj tradiciji. U Kuranu je posvećen veliki prostor pričama o Adamu, Abrahamu, Mojsiju, Jovu, Jovanu Krstitelju i Isusu.

Za teologa Karla Jozefa Kušela sa Instituta za ekumenska istraživanja u Tibingenu, Avram predstavlja kariku koja povezuje jevrejstvo, islam i hrišćanstvo. „Sve tri vere u Avramu vide praoca svog verovanja. Jevreji, hrišćani i muslimani dele zajedničku tradiciju, a to nije slučaj sa drugim verama, npr. indijskog ili kineskog porekla.“

Da li je dijalog moguć?

U Nemačkoj postoji oko 170 inicijativa koje se bave dijalogom između hrišćanstva i islama u cilju boljeg upoznavanja i razumevanja. Kritičari tvrde da je pokušaj međureligijskog dijaloga naivan. Rajner Švarc iz Hrišćansko-islamskog društva se ne slaže: „Ne postoji dijalog bez kritičara. Ali bitno je da postoji međusobno poštovanje i svest o zajedničkoj osnovi.“

Uostalom, sve tri vere se nalaze u stalnoj opasnosti mešanja religioznih ideja sa političkim ideologijama. U svakom slučaju, ove tri religije imaju više sličnosti nego što bi one same ponekad volele.

Autorke: Klaudija Mende / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković