Trnovit put do profesionalnog fudbalera
8. februar 2011.
„Problem predstavlja činjenica da su očekivanja, koja se jave, često nerealna. Ako pri tom, mladići pomisle da sve drugo mogu da zanemare, a neretko zanemaruju i školu, onda to nije dobro“, kaže Hajnc Henčel iz amaterskog kluba „Briser berg“ iz Bona.
Sa 15 ili 16 godina mladići još uvek rastu i razvijaju se. Neki su razvijeniji od svojih vršnjaka. Kod nekih je telo razvijenije od njihovih vršnjaka, a to u fudbalu igra veliku ulogu. Jači igrači imaju više uspeha.
„Zatim dolaze pozivi da pređu u drugi klub. Tamo se vrlo brzo ispostavi da njihov telesni razvoj zaostaje za tehničkim mogućnostima. Za kratko vreme ti mladići dospevaju na klupu za rezervne igrače ili čak na tribinama“, kaže Hajn Henčel.
Od očekivanog napredovanja u karijeri ostaje samo frustracija. Ponekad mladići sasvim izgube želju za igranjem fudbala.
Onaj ko sedi na klupi sigurno neće napredovati
Šesnaestogodišnji Edvard Nimanis je, nakon brojnih obećanja, prešao iz nižerazrednog u klub koji igra u juniorskoj Bundesligi. Huan Rašid, trener B tima u „Briser bergu“ seća se sudbine svog mladog golmana.
„On je veliki golman koji je sedeo na klupi. Pobrinuo sam se da trenira kako bi se vratio u igru. Igrači koji u opštinskoj ili lokalnoj ligi sede na klupi sasvim sigurno neće napredovati“, kaže Rašid.
Edvard Nimanis je iz kluba „Bon SC“ prešao u amaterski klub „Briser berg“ gde je dobio mogućnost da redovno igra. Nije morao da se odrekne ni želje za profesionalnom karijerom. Prvoligaš „Keln“ je već obratio pažnju na njegove sposobnosti.
„Jedan skaut iz Kelna me pozvao i pitao da li kasnije želim profesionalno da se bavim fudbalom. Jasno da želim. On mi je rekao da nastavim da igram zato što imam talenta i da ću sigurno pronaći klub.“
Autorke: Konstance Lopez / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković