Tuberkuloza ponovo preti

Pominjanje tuberkuloze podseća na davno minula vremena, na 19.ti vek u Evropi i lošu higijenu u vreme industrijske revolucije, na kašljucave iznemogle likove iz starih filmova ili ličnosti iz romana kao što je Manov «Čarobni breg», gde je tuberkuloza u središtu zbivanja.Medjutim, tuberkuloza ne pripada prošlosti – bolest se i danas širi svetom.Godišnje, u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji registruju više od četiri miliona novih slučajeva.Prema nekim procenama, stvarni broj obolelih dostiže i osam miliona.Svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi i broj bolesnika drastično raste pre svega u zemljama u razvoju.Nemačka organizacija za lepru i tuberkulozu, čije je sedište u Vircburgu, pomaže projekte borbe protiv tuberkuloze u 26 zemalja i u tu svrhu izdvaja 150 hiljada evra godišnje.Jirgen Hamelele, sekretar organizacije, kaže o najteže pogodjenim područjima:

«Najviše obolelih je u Indiji.Tamo savetujemo svakome ko kašlje više od tri nedelje ili oseća malaksalost, umor, nema apetit i gubi na težini da se obrati lekaru.Prosvećujemo ljude što znači da odlazimo u sela ili u slamove sa automobilom koji ima razglas i objašnjavamo ljudima da idu lekaru ako imaju simptome koje sam pomenuo».

Takav prosvetiteljski rad je veoma važan.Većina ljudi ne zna da se tuberkuloza može potpuno izlečiti antibioticima za šest do dvanaest meseci pod uslovom da se tačno slede uputstva lekara i da se lekovi uzimaju redovno.Inače, tuberkuloza je takozvana kapljična infekcija – prenosi se direktnim kontaktom sa obolelim.Zato se naročito brzo širi u sirotinjskim delovima velikih gradova.Hamelele kaže:

«To je tipična bolest siromaštva, posebno se javlja u slamovima gde mnogo ljudi živi na malom prostoru, slabo se hrani i higijena je loša».

Pored zemalja kao što su Indija, Kolumbija ili Tanzanija, u kojima je aktivna nemačka organizacija za lepru i tuberkulozu, bolest se u poslednje vreme brzo širi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.Jirgen Hamelele kaže:

«U tim državama promenile su se okolnosti, zavladalo je siromaštvo.Mnogi ljudi ne mogu da se prehrane i to dovodi do porasta broja obolelih od tuberkuloze».

Drugi razlog što od osamdesetih godina u svetu raste broj slučajeva tuberkuloze jeste virus HIV, odnosno sida.Posebno u Africi mnogi koji su oboleli od tuberkuloze boluju istovremeno i od side.Zato u velikom broju slučajeva oba oboljenja moraju da se leče istovremeno, o čemu Hamelele kaže:

«Postoji tesna veza izmedju side i tuberkuloze.To znači da će ljudi koji u sebi imaju virus HIV mnogo pre oboleti od neke druge bolesti, a tuberkuloza je jedna od bolesti od kojih najčešće stradaju.I većina obolelih onda najčešće i umire od tuberkuloze, mada imaju sidu», kaže Hamelele.

Medjutim, mala je verovatnoća da se turisti koji odlaze u azijske, afričke ili latinskoameričke zemlje zaraze u prepunim autobusima ili na javnim mestima.Onaj ko se dobro hrani i ima odredjeni standard u 90 odsto slučajeva imun je na infekciju.I u bogatim zemljama severa, na primer Nemačkoj, opasnost od zaraze je relativno mala i Hamelele kaže:

«Srećom, u Nemačkoj je i dalje veoma malo obolelih od tuberkuloze.Naravno, postoji strahovanje da bi se, otvaranjem granica prema istoku, broj slučajeva mogao povećati.Medjutim, kada ovde neko i oboli, mere bezbednosti koje se preduzimaju sasvim su drugačije nego u zemljama trećeg sveta.Na primer, ako u nekoj školi oboli učenik škola se zatvara i na pregled odlaze svi koji su bili u kontaktu sa obolelim.I zahvaljujući tome opasnost od zaraze zaista je mala», kaže Jirgen Hamelele.