Turistička ponuda "Okusite Firencu"
21. januar 2012.
Sitna žena dugačke crne kose stoji na stepeništu jedne crkve u Firenci i deli kornete - testo punjeno filom - turistima. Dok oni grickaju poslasticu, Antoaneta Macalia, skraćeno Toni, se predstavlja. "Moje babe i dede su svi rođeni u Italiji, mahom na jugu. Tako da volim da kažem da sam ja 100% Italijanka asimilovana u Americi. Nešto kao Fiat sada…"
U Firenci je već deset godina, još tokom studija zaljubila se u grad. Posle godinu dana rada sa vinima, rešila je da pokrene "Okusite Firencu", sa vrlo jednostavnim ciljem - da posetioci ne odu iz grada sa lošim ukusom u ustima…
A to se često dešava nakon celog dana provedenog po muzejima: "Ljudi budu jako gladni i onda završe na sendviču u nekom od onih malih restorana, zamki za turiste koji imaju sve. Ako u lokalu postoje sendviči, sladoled, vafl - koji, uzgred budi rečeno, nisu italijanski proizvod - i pica… A takvo mesto je odmah pored Muzeja Ufići… verovatno je veoma loše. Jer ako zaista imate vremena da napravite sve to, znači da ga niste pravili sami".
Jednostavna kuhinja
Ona turistima toskansku kuhinju opisuje od samog osnova. Izvan Italije, toskanski se dodaje svakom nazivu jela kako bi mu se dalo na egzotičnosti, na primer Toskanska piletina. U Toskani, piletina jedva da se jede, ni pica nije obavezno na meniju, ali zato pasulj jeste. Macalia kaže da je toskanska kuhinja prilično jednostavna: "To je hrana siromašnih. Jednostavni, sveži sastojci bez mešanja previše različitih ukusa. Dakle, ako već koristimo masline, nećemo koristiti i sušeni paradajz, sos i milion drugih namirnica, već će se naglasiti taj ukus masline".
Masline i druge sveže namirnice mogu se naći na firentinskoj pijaci San Ambrođo. Macalia turistima nudi komade kravljeg sira, koji se može pronaći u supermarketima širom sveta, ali nigde nije ukusan kao ovde. "Pripremite svoja usta za ovo, parmiđano star 30 meseci je zaista nešto posebno. Dakle, parmiđano ređano, posebno hrskav. Mnogo ljudi misli da je ovo buđ, ali to su zapravo kristalizovane kiseline".
Macalia vodi turiste do Luke Menonija, snadbevača restorana i lokala poznatim firentinskim odrescima. On uzima dva komada mesa i uz Macalinu pomoć pokazuje koji je dobar a koji loš. "Ovo možete uporediti sa milovanjem - obožavam ovo - kao da milujete svilu ili juteni džak. I vidite kako se ne seče dobro. I razlog tome je poreklo, DNK. Verovatno je hranjeno veoma loše".
Turiste željne dobrog odreska Macalia upozorava na još jednu stvar. "Kada naručite firentinski odrezak, ne treba da ga pojedete sami. Trebalo bi da ga podelite. Tako da ako restoran proba da vam proda odrezak po osobi, to nije dobro mesto, jer vam na dobrom mestu nikada ne bi uradili tako nešto".
Sledeća stanica je mesto na koje Firentinci svraćaju decenijama - Vestrijeva prodavnica sladoleda i čokolade u srcu Firence. Turisti često ne mogu da odole gomilama sladoleda izloženim u frižiderima širom Italije. Leonardo Vestri ne izlaže svoj sladoled svetlosti ili prašini, već ga čuva na staromodan način. "Ja koristim recepte za sladoled iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka kada nije bilo konzervansa. Mi na primer nemamo zamrzivače. Mi svako jutro kupujemo sveže voće i pravimo sladoled svaki dan. Nikad nismo kupili zamrzivač jer nam jednostavno nije bio potreban".
Italijansko vino sve bolje
Turista Vilijam Mur iz Ohaja kaže da su na ovoj turi osetili ukus Firence i Italije. "Možda ne možete da prepoznate svaki detalj umetničkih dela u Ufićiju, ali sigurno možete da prepoznate sjajnu karbonaru. Svi imamo istu opremu za to - čulo ukusa. Nije vam potrebna diploma iz istorije umetnosti da biste primetili sve razlike između jednog i drugog jela".
Macalia sipa proseko, italijansko penušavo vino. Grupa se smestila u baru prigodnog naziva - Zlatni pogled - iznad Ponte Vekija, Starog mosta. Macalia kaže da se italijansko tečno zlato - vino, popravilo poslednjih decenija. Sa svakom čašom, postaje jasnije da je Macalia pokazala turistima ne samo šta, već i kako jedu i piju Italijani. Ukus Firence ih je naučio ono što Italijani govore vekovima - vreme provedeno uz jeli i piće nikada nije potrošeno uzalud.
Autori: Nenezi Grinlis / Danijela Vranković
Odg. urednica: Ivana Ivanović