Turska i generali

Dolazak na vlast religiozno konzervativne partije pravde i razvoja AK, premijera Erdogana, bio je moguć zbog nesloge medju partijama levog i desnog centra. U Ustavu pisanom 1982, koji je diktiran od strane Armije postavljena granica od 10 posto glasova za ulazak u parlament, imala je za cilj da spreči da u parlament udju male partije, i partije koje su kritički orijentisane prema vladi, što je pomoglo Erdoganu da dobije skoro dve trećine mandata u parlamentu, i to na osnovu trećine glasova birača.

Zbog toga se čovek može nervirati, ali ova vlada nije došla sa neba, već je izabrana od strane stanovništva. Njeno demokratsko pravo je da predloži svog kandidata za položaj predsednika, i da ga na osnovu većine koju ima, postavi na najvišu dužnost u državi.

I protest je takodje demokratsko pravo ljudi, koji se okupljaju na masovnim demonstracijama protiv Erdoganovog samovlašća, zbog toga što se on ponaša kao da je u jednopartijskoj državi. Sa nominacijom ministra spioljnih poslova Abdulaha a Gila Erdogan je doduše izabrao jednog reformistu medju religioznima, priznatog kako u evropskom tako i u islamskom inostranstvu. Medjutim već sama činjenica da buduća «prva dama» Turske kao muslimanska vernica striktno poštuje običaj pokrivanja glave maramom, dovoljna je da pripadnici laicizma izadju na ulice.

U Turskoj se ni u kom slučaju ne radi samo o pripadnicima vojske, već o ljudima koji prosto žive u strahu da bi se Moderna Turska mogla transformisati prema modelu Irana ili Sirije. Oni ne žele da se dostignuća moderne Turske stave van snage i u pitanje dovedu dalja uskladjivanja razvoja sa zapadnim vrednostima i normama.

Armija pri tom mora biti svesna da se demokratija ne planira poput vojne vežbe, iako su generali u prošlosti posle svakog puča, planski su organizovali demokratiju predajući vlast u ruke izabrane vlade. Ipak ne može se prihvatiti novo balansiranje demokratije kao što je jednom rekao bivši zamenik generalštaba Čevik Bir.

Medjutim Evropa koja šalje kritičke glasove i pokušava da zvižducima upozori generale, treba da se potseti na sopstvene izjave nakon bombastične izborne pobede AKP pre pet godina; Tada su u strahu od skretanja Turske ka islamskom lageru i kraja stritnih podela izmedju državne uprave i religije - svoju nadu usmeravali ka turskoj vojsci kao faktoru reda koji bi sprečilo okretanje Turske od osnova sekularne države.

Erdogan bi bio dobro savetovan ako izbegao dalje opasno zaoštravanje unutrašnje političke krize, a to je moguće samo sa hrabrom odlukom da povuče Gilovu kandidaturu i da izbor sledećeg predsednika prepusti novoizabranom parlamentu.

Baha Gingor