Turska i tabui
12. jun 2007.Tolga Korkut upravo piše članak o međunarodnom susretu čija su tema nezavisni mediji. Pre nego što je došla u «Bianet», više godina je radila za različite turske medije. Kaže da je tada bila izložena stalnoj kontroli i cenzuri, što sada nije slučaj:
«Distanca između stvari o kojima izveštavate i Vas samih se smanjuje. Ne osećam više da sam tako izmanipulisana, da sam primorana na nešto. Sada radim svoj posao onako kako bi to i trebalo da bude».
Tolga se posebno interesuje za ljudska prava – što je u Turskoj uvek škakljiva tema. S tim u vezi, iz Brisela su Turskoj stalno stizale primedbe. Tolga Korkut je redovno izveštavala o žrtvama državnog nasilja, pritiscima, mučenju. Ali to nisu spektakularni slučajevi koje delom prenosi i strani mediji, već male, svakodnevne i sveprisutne, priče.
«Na primer, ovde je umrlo mnogo radnika zbog toga što nisu bili dobro zaštićeni na radu. Pritom postoje zakoni koji to propisuju. Tako je ove godine život izgubilo 20 radnika jedne luke – i o tome ne izveštava niko osim nezavisnih medija poput nas».
«Bianet se mnogo bavi i temama sa jugoistoka Turske, naseljenog pretežno Kurdima. Njihov položaj je veoma težak. To je jedna od najsiromašnijih regija u Turskoj. Tamo vlada tradicija. S druge strane, česti su upadi turske vojske u kurdska sela, česta su hapšenja, silovanja i mučenja. Novinari koji izveštavaju o takvim starima moraju biti spremni na sve. Ragip Duran, koji je 1994. godine u jednom prokurdskom listu objavio intervju sa vođom Kurda Abdulahom Odžalanom, morao je zbog toga u zatvor na deset meseci. Obrazloženje presude glasilo je da Duran sprovodi neprijateljsku propagandu.
U Turskoj još uvek postoje četiri velika tabua: genocid nad Jermenima, kurdsko pitanje, uloga vojske u lik Kemala Ataturak, oca nacije. Svako problemsko pisanje o jednoj od tih tema znači i mogućnost da čuvari turske baštine u tome vide kršenje paragrafa 301 turskog ustava u kome piše da je vređanje te baštine kažnjivo.