Turska već 25 godina u evropskoj čekaonici

Kada u Istanbulu pređete preko jednog od dva mosta preko Bosfora, na drugoj obali dočekaće Vas natpis “Dobrodošli u Aziju“. Upravo se u tome sastoji cela problematika članstva Turske u Evropskoj uniji. Kruži oko pitanja, da li zemlja, čiji se veliki deo nalazi u Aziji, uopšte može da bude deo Evrope?

Još 14. aprila 1987. godine Turska je podnela zahtev za članstvo u Uniji. 1999. godine Turska je dobila status kandidata, a od 2005. vode se formalni pregovori o pristupanju. Ipak, konkretan datum pristupa još niko ne pominje.

Uzdržanost pojedinih zemalja EU

Neke zemlje članice Evropske inije još uvek su rezervisane kada je reč o prijemu Turske u EU i više ili manje koče taj proces. Elmar Brok, nemački poslanik Hrišćansko-demokratske unije u Evropskom parlamentu smatra da i Evropskoj uniji i Turskoj nedostaju preduslovi za punopravno članstvo Turske.

„Mislim da Evropska unija, kakva jeste danas, nije u stanju da primi Tursku – ona je za nju prevelika. To rastezanje ne bi mogla da podnese! Ali, ni Turska ne ispunjava uslove,“

Konfliktni potencijal je u zaštiti manjina, slobodi veroispovesti, ravnopravnosti muškaraca i žena i pitanju Kipra. U prvom redu je spor oko ovog ostrva u Sredozemnom moru bio razlog za mirovanje pregovora o pristupu od 2006. Vlada u Ankari ne priznaje Kipar, članicu EU. Osim toga, turska vojska drži pod okupacijom Sever Kipra. U Evropskoj uniji mnogi veruju da Turska ni u geografskom ni u kulturnom pogledu ne pripada Evropi i da bi u slučaju učlanjenja mogla da postane teret.

Turska važna za EU

Zagovarači pristupa ističu geostrateški značaj ove zemlje. Značaj evropske privrede u svetu je smanjen, Evropska unija bi samo proširenjem mogla da očuva moć i uticaj. Dalji argument jeste da bi prijem Turske predstavljao signal za Turke koji žive u EU, kao i za ostale muslimanske zemlje. Evropa bi tako doprinela smanjenju napetosti između zapadnog i islamskog sveta.

Štefan File, komesar za proširenje EU veruje da je Turska važna zemlja za EU, na primer u energetskom sektoru. „Pregovori o pristupu su najbolji način da pomognemo Turskoj da se modernizuje.“

Za sada, pregovori tapkaju u mestu. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan kritikuje Evropsku uniju što odbija Tursku, dok Brisel na agresivne tonove iz Ankare reaguje insistirajući na daljoj demokratizaciji.

Na obema stranama postoje frustracije, kaže komesar Štefan File. "Strani prijatelj Evrope"- ovako je list Frankfurter Rundšau naslovio članak o tursko-evropskim odnosima. U međuvremenu, čini se da je Turskoj dosta da kuca na vratima Evrope. Erdogan rado ukazuje na to da njegova zemlja, za razliku od krizom pogođene EU, doživljava ogroman privredni polet i da ne zavisi od nje. Tako u Erdoganovoj vladi raste samopouzdanje, dok članstvo gubi sjaj.

Autori: Ralf Bozen / Mirjana Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović