Turska vina, (dobra) kao greh

Idila: u mestašcu Hoskoj na obali mora, ribarski brodići se ljuljuškaju u luci, sve je pusto – muškarci i žene povukli su se u kafanu na kartanje. Užurbano se radi samo u vinskom podrumu Melen. Najmodernije italijanske mašine pune belo vino u flaše, Džem Četintaš nadgleda. Još je njegov deda, pre 100 godina, bio vinar.

Većina regiona u Turskoj ima pogodnu klimu za uzgajanje grožđa. U Anadoliji je vino pravljeno još pre 7.000 godina. Turska je danas šesta zemlja u svetu po proizvodnji grožđa, međutim samo tri odsto toga koristi se za vino. „Mnogi seljaci neće da iznajmljuju svoju zemlju vinarima, jer to smatraju grehom“, kaže Taner Ogutoglu, direktor granskog udruženja Turka vina.

Uprkos tome, vinski sektor je poslednjih godina veoma napredovao. „Otvoreno je mnogo novih firmi, investirano je u najmoderniju tehnologiju. Poslednje dve godine Turska vina su osvojila više od 500 međunarodnih nagrada. To nikad nije bilo tako.“ – kaže Ogotoglu.

Što bre to radiš, ti si fin čovek

S druge strane, vinari imaju velikih problema, kaže Četintaš. „Ni jedna vlada u Turskoj nije bila tako neprijateljski nastrojena prema vinarima kao ova.“ Prošle godine, policija je tri puta pretresala njegovu firmu. Bez ikakvog povoda došli bi sa upaljenim sirenama i naoružani do zuba. Gradski oci mu kažu: „Što bre to radiš, ti si fin čovek.“

Turci su uglavnom muslimani, ali sekularna država dozvoljava alkohol. Međutim, od kako je na vlasti konzervativna AKP, vodi se neka vrsta „tihog“ rata protiv alkohola. Porez na alkohol je poslednjih godina toliko puta povećavan, da sada flaša najjeftinijeg vina u supermarektu košta oko šest evra! Zatim, bez obzira da li je reč o kafani u selu u Anadoliji ili u metropoli Istambulu – vlasnicima je sve teže da dobiju licencu za točenje alkoholnih pića. U međuvremenu alkohol je potpuno zabranjen u svim državnim firmama. Osim toga Turkiš erlajnz, delom u vlasništvu države, prošle godine je ukinuo alkoholna pića na letovima unutar zemlje – navodno zbog male potražnje, navodi Špigel onlajn.

Veliki planovi na Bosforu

Turska investira 200 milijardi dolara u infrastrukturu: ne samo da gradi najveći aerodrom na svetu nego čak tri nuklearne elektrane, piše Tagesšpigel iz Berlina.

Investitori sa velikim kapitalom, kompetentni konstruktori i snažni građevinski koncerni imaju trenutno mnogo posla u Turskoj. Vlada ove zemlje u petak je raspisala konkurse za dva mega-projekta: zapadno od Istanbula treba da nikne najveći aerodrom na svetu, planirani troškovi – sedam milijardi evra, a za jednu nuklearnu elektranu predviđeno je čak 17 milijardi evra.

Međutim, to su samo dva od desetine mega-projekata kojima Redžep Tajip Erdogan želi svoju zemlju da stavi u red najvećih ekonomskih nacija na svetu – do 2023. godine, na stogodišnjicu republike Turske.

Globalno, Turska je po privrednoj snazi trenutno na 17. mestu, a da je članica EU, bila bi u tom okviru, na šestom mestu. Ali, u Turskoj privredni rast ionako ne može da se poredi sa pokazateljima u EU, pre sa onim u Kini – 2010. i 2011. stopa privrednog rasta je bila devet odnosno 8,5 odsto!

Planiraju se infrastrukturni projekti u vrednosti od 200 milijardi evra. Najvažniji motor razvoja je petnaestomilionska metropola Istanbul. Jedna od tamošnjih mega-projekata već se okončava: Marmaraj je železnički tunel ispod Bosfora, dug skoro 14 kilometara koji šinama spaja, do sada razdvojeni evropski i azijski deo grada. Time istovremeno nastaje pruga od Balkana do Bliskog istoka, piše Tagesšpigel.

Nuklearne elektrane u trusnoj Turskoj

Međutim, Tagesšpigel, koji takođe izlazi u Berlinu, podseća da je cela Turska trusno područje i da uprkos tome Ruski i japansko-francuski konzorcijum planiraju izgradnju novih nuklearnih elektrana.

Jedna od planiranih elektrana, u mestu Sinop na Crnom moru. Sporazum o tome potpisali su u petak Turski i japanski premijer Erdogan i Abe. A još pre dve godine, neposredno posle katastrofe u Fukušimi, Erdogan ni Putin dogovorili su se da ruski koncern Rosatom izgradi nuklearku u Akuju, u blizini luke Mersin na Sredozemnom moru.

I mada je cela Turska trusno područje, Akuja je potencijalno ekstremno ugrožena. Uprkos tome, protesti protiv planiranih nuklearki su mali, ostaju na regionalnom nivou dva grada, Sinopa i Akuje.

Pripremila: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković