TV Dodž – trn u oku Putinovom Kremlju

27. januara, obeležena je 70. godišnjica deblokade Sankt Peterburga (bivšeg Lenjingrada). Nemačke trupe su skoro 900 dana bombardovale i držale grad u potpunoj blokadi. Hitler je izdao naređenje da se grad ne zauzima kako stanovništvo ne bi morao da snadbeva hranom. Za vreme blokara, umrlo je 649.000 ljudi, od čega 632.253 od gladi i hladnoće (ovi podaci izneti su u „Nirnberškom procesu“). Nakon objavljivanja procena o broju nastradalih, cifre su se stalno povećavale. Sada se govori i o 1,5 miliona žrtava. Blokada Lenjingrada, smatra se najgorii ratni zločin nacističke Nemačke.

Povodom obeležavanja ovog datuma, moskovska televizija „Dožd“ je na internetu sprovela anketu o tome da li je eventualnom predajom grada Nemcima mogao da bude spasen život više stotina hiljada stanovnika Lenjingrada. Oko 54 odsto korisnika odgovorilo je potvrdno. Anketa je izazvala buru ogorčenja. Nekoliko kablovskih operatera, koji su prenosili program televizije „Dožd“, prekinuli su preuzimanje programa. Tužilaštvo u Sankt Peterburgu razmatra mogućnost pokretanja krivičnog postupka zbog ekstremizma. Međutim, mnogi ruski intelektualci veruju da je reakcija na anketu samo povod da se zabrani emitovanje programa opozicionog kanala.

Prenos preko "Evromajdana"

Privatni televizijski kanal „Dožd“ je izuzetak u ruskom medijskom prostoru. Skoro dve trećine programa: političke emisije, vesti, analize i eksperimentalni formati, emituju se uživo. Kod državnih kanala samo se sportski događaji prenose direktno. Televizija „Dožd“ dozvoljava da se pred njenim kamerama pojavljuju opozicioni političari kojima je na drugim televizijama zabranjen nastup. Tako Aleksej Navalni, borac protiv korupcije, u programu ove televizije sme da izveštava o neprijavljenoj imovini i nekretninama poslanika državne Dume i drugih visokorangiranih zvaničnika.

Aktuelan primer je izveštavanje o proevropskim demonstracijama u Ukrajini. Državna ruska televizija građane okupljene na Trgu Majdan u Kijevu naziva ultranacionalistima i zločincima. Dožd TV izveštava o brutalnim policijskim akcijama, kao i pokušaju korumpiranog ukrajinskog predsednika Janukoviča da „putinuzuje“ zemlju.

"Dožd“ je Pay-TV, dakle kanal sa pretplatom. Na godišnjem nivou, oni koji žele da prate program ove televizije, moraju da izvdoje 1.000 rubalja, što je oko 22 evra. Na Internetu se program televizije „Dožd“ može pratiti besplatno, ali uz određeno kašnjenje. Međutim, broj gledalaca programa ove televizije na Internetu je ograničen na nekoliko stotina hiljada. „Dožd“ je partnerska stanica Dojče velea. Novinari nemačkog javnog servisa i programa za inostranstvo, tri puta se uključuju uživo u program ove televizije. Novinar ruske redakcija Dojče velea, Viačeslav Jurin, u javljanjima uživo iz Bona izveštava o najvažnijim događajima u Nemačkoj.

Legitimno pitanje ili beskrupulozne provokacije?

Nakon prvog talasa ogorčenja na onlajn društvenim mrežama zbog ankete, glavni i odgovorni urednik “Dožda” je na Tviteru napisao: “Nekorektno pitanje o blokadi Lenjingrada je bila greška producenta i greška novinara, koji je bio zadužen za društvene mreže. Pitanje je izbrisano. Izvinjamo se zbog neprijatnosti.“

„Ono što smo videli na internet stranici 'Dožda' direktna je uvreda za sve žrtve blokade. Takve akcije se uvek moraju okvalifikovati kao zločin, kojim je cilj rehabilitacija nacizma“, napisala je vodeća predstavnica stranke „Jedinstvena Rusija“, Irina Jarovaja. Istog mišljenja su komunisti, kao i članovi stranke „Žirinovski“ u državnoj Dumi.

Izgovor za pooštravanje cenzure

Oni koji brane „Dožd“ podeljenog su mišljenja. Direktor fondacije „Socijalne ekspertize“ Igor Jakovenko je u intervjuu za DW rekao da ni formulacija, a ni pitanje o blokadi Lenjingrada, nisu razlog za moralne osude. To pitanje je postavio pisac i ratni veteran Viktor Astafjev. Šta je važnije: zgrade, mašine ili ljudi? Da li država postoji zbog ljudi ili ljudi postoje zbog države?

Opunomoćenik za ljudska prava ruske federacije, Vladimir Lukin, kaže da je jedna takva anketa objavljena u pogrešno vreme. Međutim, u intervjuu za rusku novinsku agenciju Interfax, on je rekao da je protiv zatvaranja „Dožda“. „To znači topom pucati na vrapca“, kaže Lukin.

Nemačka kao primer?

Važno je pomenuti da se i protivnici i zagovornici „Dožda“ pozivaju na Nemačku. Obeležavanje 70. godišnjice oslobađanja Sankt Peterburga u nemačkm parlamentu počelo je govorom 95. godišnjeg pisca Danila Granina. Granin se od 1941. do 1945. godine kao dobrovoljac borio protiv Nemačke.

Vadim Ampelonski, portparol „Roskomandsora“, jedne vrste ruske komunikacione mreže, najoštrije je osudio „Doždovu“ anketu. Osvrćući se na Graninov govor u Bundestagu, koji je prenosila televizija, on je rekao da su time „nemačko društvo i mediji demonstrirali sasvim drugačiji nivo građanske i moralne zrelosti“.

Sasvim drugačiji zaključak iznosi ruski novinar Boris Sinjavski. U tekstu pod naslovom „Istorija je stara kurva, politika takođe, ali mlada“, on piše da je Graninov govor dirnuo poslanike u Bundestagu, ali da oni nisu bili ogorčeni kao što ruski poslanici često budu. Razloge za preterano razočaranje u Dumi, on objašnjava činjenicom da je više od polovine ruskog stanovništva još uvek živo zarobljeno u izmišljenim mitovima komunističke propagande. Rusi se, piše Sinjavski, još uvek nisu izvuli iz Staljinovog plašta, možda kao pojedinci, ali ne kao cela zemlja.

Autor: Aleksander Varkentin / ms
Redakcija: Jakov Leon