TV duel u senci „glupih“ novinarskih pitanja

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Opozicija s pravom tvrdi da su njeni glavni kandidati morali da budu prisutni u ovom duelu, to što su iz njega bili isključeni jednostavno je nedemokratski“.

„Der noje tag“ (Vajden): „Pitanja (četvoro) voditelja su često delovala glupo i arogantno; umesto da rade na otkrivanju razlika u politici kancelarke i njenog izazivača, oni su bili u lovu na greške kandidata.“

„Badiše cajtung“ (Frajburg): „U jednoj od prvih anketa posle duela, 64 odsto ispitanih je smatralo da je Štajnmajer pobednik. To znači: letva koju je on imao da preskoči je bila postavljena tako nisko, da je svaki trzaj kojim je uspevao da je preskoči tumačen kao zrelost“.

Flensburger tageblat (Flensburg): „To što Merkelova i Štajnmajer posle četiri godine zajedničkog rada nisu hteli da se međusobno rastrgnu, već su branili svoje zajedničke odluke – pokazuje da imaju kičmu (...) sve i ako se sada svi žale da nije bilo pravog dvoboja“.

Minhner Merkur (Minhen): „Angela Merkel je svom takmacu parirala tako prijateljski da (je jasno da) ni na međuljudskom planu više ništa ne stoji na putu nastavku velike koalicije“.

„Ahener cajtung“ (Ahen): „Nigde Obame na vidiku, nigde Helmuta Šmita, nigde Adenauera! Nema strasti, nema duha! Slobodno plačite! Mada nas ni plakanje neće odvesti nikuda – već samo politički personal koji nam je 2009. na raspolaganju“.

Smrt 50-godišnjeg Dominika B. na peronu prigradske železnice u Minhenu – ubile su ga mlade siledžije jer je od njih hteo da odbrani grupu dece – potresla je Nemačku. Zašto mu niko nije pritekao u pomoć, iako je na peronu od prisutnih građana tražio da se umešaju i osujete namere dva nasilnika? Evo nekih komentara:

Abendcajtung (Minhen): „Ono što je Dominik B. učinio, većina nas – ne bi. A najmanje oni koji posle ovako strašnih slučajeva traže što više građanske hrabrosti. Lako je to tražiti. Na primer, nikakav problem nije smirivanje nekog pijanog idiota koji u tramvaju gnjavi ljude parolama protiv stranaca. Ali, kada situacija postane zaista opasna, tada se pokazuje da li je ubeđenje jače od straha. Pojavila se inicijativa da se Dominiku B. posmrtno dodeli odlikovanje. To mu neće pomoći, ali je i pored toga ispravno. Jer, time se odlikuje čovek koji se poneo onako kako većina nas ne bi i koji nam je tako pokazao ogledalo. Poruka Dominika B. glasi: ne razmišljaj mnogo pre nego što učiniš nešto protiv nepravde, već prosto – učini to. Rizik da budeš ubijen je neznatno mali, sve i ako se to u ovom slučaju desilo. To nije razlog za kukavičluk“

Zidkurir (Konstanc): „Pozivi na pooštravanje zakonskih kazni samo pokazuju koliko politika ne poznaje stvarnost mladih siledžija. Onima koji spontano delaju, moguće i pod uticajem alkohola ili droga, svejedno je da li će iza rešetaka provesti 10 ili 15 godina. Važnije je da im se poruči: uhvatićemo vas! Video-nadzor na železničkim stanicama u poslednje vreme se pokazao uspešnim. Veću bezbednost pružaju i alarmni uređaji u vozovima, koje mogu da aktiviraju kondukteri ili mašinovođa. Ali, to je skupo. No, ako političari odreše kesu, učiniće za građane više nego što to čine njihove izjave koje se mogu čuti ovih dana“.

Vestfeliše nahrihten (Minster): „A posledice? Političari refleksno traže oštrije kazne. Ali, one će zastrašiti počinioce isto tako malo kao i sveopšti video-nadzor. Naravno da oni moraju biti energično kažnjeni. Ali, oni koji u tome vide recept protiv sve sirovijeg društva – greše. Incident u Minhenu tiče se svih nas... tamo gde vlada kultura gledanja u stranu, počinioci poput ovih su – pobedili“.

priredio Saša Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević