Učenje dijalekata ponovo u modi

U učionici se nalaze ozbiljni poslovni ljudi, gospođe u godinama, penzioneri i studenti. Njih na prvi pogled ne povezuje ništa. Pa ipak, na Akademiju u južnom delu Kelna nisu došli slučajno - svi oni žele da nauče kelnski dijalekat, tj. „Kelš“ (Kölsch). Jedan od njihovih predavača, Georg Hambihen, tu radi već dve godine. Do sada je mnogo pisao o tom dijalektu i tvrdi da ga je moguće naučiti. „Morate imati dobar izgovor glasa ’L’, dobar izgovor glasa ’ääääi’, a kod izgovaranja ’sch’ (Š) i ’ch’ (između Š i H) nemojte da štedite“, kaže Hambihen svojim učenicima.

Direktor Akademije „Za kelnski jezik“ (För und kölsche Sproch) Hans-Georg Begner, zastupa mišljenje da u vreme globalizacije sve više ljudi nastoji da održi vezu sa domovinom i korenima. Zato ne čudi pojava da se sve više ljudi okreće upravo učenju dijalekata. Akademija na kojoj radi, godišnje broji oko 300 polaznika, koje dele u dva semestra.

Nakon što „maturiraju“ na predmetu kelnskog dijalekta, polaznicima se pruža mogućnost upisa i na druge kurseve kao npr. „Istorija grada Kelna“. Tu se učenici mogu osposobiti i za turističke vodiče specijalizovane za taj grad. Ona ko želi, na Akademiji može i da diplomira na neku od tema vezanih za kelnski dijalekat. S time u vezi, polaznicima na raspolaganju stoji i knjižnica koja broji preko 16.000 naslova vezanih za grad, njegovu istoriju i naravno specifični jezik.

Zašto učiti „Kelš“?

U odgovorima na to pitanje polaznici najčešće navode pragmatične razloge. Petra Beker (58), želi konačno da nauči gramatiku tog dijalekta, s obzirom na to da se s njim ionako oduvek služi, ali joj gramatička pravila do sada nisu bila u potpunosti poznata. Kad je bila dete pričala je s ocem na tom dijalektu. No, uprkos tome, kaže, ne ume ispravno da piše na „Kelšu“ i baš to je razlog zbog kog je upisala kurs.

Linda Grala ima slične, iako malo drugačije razloge. Ta 23-godišnja studentkinja jedna je od najmlađih polaznica kursa i kaže da želi da nauči dijalekat kako bi mogla bolje da se sporazumeva sa svojim dedom, koji priča samo „Kelš“. „S druge strane, želim da ga naučim i zato da bi ljudi, kada putujem po Nemačkoj, na osnovu dijalekta čuli odakle sam“, kaže Linda.

Dijalekt je deo identiteta - to je u stvari oduvek bilo tako. Georg Kornelisen sa Instituta za lingvistiku, dugo je proučavao dijalekte rajnske pokrajine. Prema njegovom mišljenju, interes za učenje dijalekta pojavljuje se na području cele Nemačke. „Naime, funkcija dijalekta jeste da se njime služiš, da ga pričaš, ali i da se dijalektom razlikuješ od drugih“, objašnjava Kornelisen.

Nesigurna budućnost

Pa ipak, naučna istraživanja pokazuju da dijalekti u Nemačkoj polako izumiru. U severnom delu Nemačke se više gotovo i ne govore, dok se na jugu, u pokrajinama poput Bavarske i Baden Virtenberga, još uvek koriste kao i u Porajnju koje je također bogato raznim dijalektima. Na prime, iako Bon i Keln deli samo 30-ak kilometara, razlike u dijalektima su osetne.

Kornelisen smatra da će te razlike uskoro izblediti s obzirom na to da deca kod kuće gotovo i ne pričaju na dijalektu. Tome su krivi roditelji, kaže Kornelisen. „Ako deca dijalekt ne uče od malena, neće ga nikad ni koristiti, a na kraju, neće ga ni smatrati maternjim“, kaže taj stručnjak.

Akademija u Kelnu od 2007. godine organizuje kurseve kelnskog dijalekta na tamošnjim školama. Tu deca imaju mogućnost da nauče dijalekt kroz igru. Učenje na taj način doprinosi opstanku tradicije i učvršćivanju identiteta, kaže Begner, direktor Akademije. „Preko takvih programa radimo na očuvanju našeg ’Kelša’. U suprotnom, dijalekti će nam izumreti.“

Autor: Andre Lesli / Doroteja Jaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković