Učenje jezika preko Skajpa

Pet popodne u Minhenu. Ulrike Trustet (fotografija gore) sedi u svojoj kuhinji ispred laptop-računara i gleda u ekran. Poziv na Skajpu: konačno poznat zvuk fanfara. „Ulrike, Kue tal estas?“ pita muški glas iz zvučnika. „Dobro“, odgovara ona.

U Karakasu, je 10 ujutru. Hulio Gomez sedi za svojim stolom i radi – predaje španski Ulrike u dalekom Minhenu. On je ispituje, ispravlja, šalje linkove sajtova na kojima kasnije može da pročita ono što joj je upravo objasnio iz gramatike.

Hulio Gomez radi za Glovico, kompaniju koja pruža nastavu jezika putem Skajpa. Korisnik ne uči samo jezik, već čini i dobro delo, jer škola jezika radi sa nastavnicima iz zemalja u razvoju.

Širom sveta aktivna socijalna preduzeća

Na ideju je pre tri godine došao Tobijas Lorenc iz Hamburga. U to vreme, on je u Eritreji sprovodio istraživanje za svoj doktorski rad i bavio se socijalnim preduzetnicima: „Bio sam pogođen saznanjem da u Africi, zbog političkih prilika, uprkos super idejama i dobrim poslovnim planovima, često nema mogućnosti finansiranja malog biznisa.“

Njegova ideja je veoma jednostavna: preko onlajn-servisa Skajp omogućava ljudima da predaju svoj maternji jezik bogatim klijentima u razvijenom svetu. Koncept je izgleda zaživeo – kompanija danas beleži mesečni rast od 15 do 20 odsto. „Najveća potražnja je među studentima i mladim profesionalcima“, kaže Lorenc. Skoro isto toliko je i interesovanje kod starijih.

Dobar posao za obe strane

Za Ulrike Trustet, Glovico je idealno rešenje: individualni časovi za koje se intenzivno priprema. Luksuz da uči sa privatnim nastavnikom u Minhenu bi je koštao između 30 i 50 evra, plus nastavni materijal. Ovako to košta osam evra, od kojih kompanija Glovico dobija tri, a Hulio Gomez pet evra. „Pet evra nisu baš mnogo“, kaže Gomez, „ali bolje išta nego ništa“. Osim toga, kaže on, dozvoljeno mu je da poveća svoju tarifu u bilo kom trenutku.

Glovico se u međuvremenu pre svega okreće velikim korporacijama i nevladinim organizacijama koje svoje zaposlene pripremaju za međunarodne zadatke. Na taj način oni ne samo da će naučiti akcenat koji se govori u dotičnoj zemlji, već će takođe ostvariti i kontakt koji kasnije može da im pomogne. Hulio Gomez je već prijatelj sa nekim od svojih učenika. Jedan bračni par redovno dolazi u Venecuelu, a Gomez ih savetuje dok planiraju putovanje.

Takva informacija zlata vredi – posebno u regionima u kojima se ne govori svetski jezici. Tobijas Lorenc ukazuje na još jednu, dodatnu prednost njegove škole: „Mi smo specijalisti za male jezike kao što su Tagalog na Filipinima, Volov u Senegalu, Svahili u Keniji. Mi smo po tome jedinstveni“.

Autorke: Dorotee fon Kanštajn / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković