Učiteljski fakultet na jugu Srbije

Ideja o Učiteljskom fakultetu u Bujanovcu stara je više od dve decenije, a šansa za njenu realizaciju ukazala se 2002. godine, pa je u prisustvu OEBS sa srpskim vlastima potpisan sporazum o otvaranju prve visokoškolske ustanove na albanskom jeziku na jugu Srbije. Jedan od potpisnika, tadašnji predsednik opštine Bujanovac Riza Halimi, ocenjuje da, zapravo, kod srpskih vlasti nije postojala politička volja.

“Jednostavno, nema političke volje. Jer da je bilo zainteresovano Ministartsvo, u jednoj školskoj godini su mogli da se pripreme uslovi i donese odluku da se taj Učiteljski fakultet otvori, kao što je to Crna Gora veoma efikasno rešila”, ističe Halimi.

Pprofesor albanakog jezika i direktor Radio televizije Bujanovac Đžahid Ramadani, sa svojim kolegama i profesorima Niškog fakulteta je napravio nastavne planove i programe, objekat je obezbeđen i sve je trebalo da krene još prošle jeseni. Ramadani ne krije razočaranje, ali ni vidni optimizam. Ako nije ove, biće naredne godine, kaže i dodaje:

“Kada se tu budu upisali 80-tak studenata, Bujanovac će biti stecište doktora nauka i oni će ostaviti trag svoga znanja, ne samo na fakultetu nego i u drugim kontaktima. Bujanovac će dobiti obrazovane učitelje po Bolonjskoj konvenciji, najprofesionalnije do sada”, mišljenja je Ramadani.

Nadu ne gube ni roditelji čija su deca stasala za fakultete. Zulfikar Sejdini:

“Moja ćerka je sada maturant i nadam se da će biti prva generacija na tom fakultetu, da ne mora da ide u Prtištinu, Sarajevo ili Beograd. Puno puta sam dobio pitnja – zašto baš u Prištinu?. Pa, svako ide tamo gde ima nekoga kako bi smanjio troškove”, naglašava Sejdini.

Mladi iz Preševa i Bujanovca studiraju na fakultetima u Prištini, Tetovu i Albaniji. Prema podacima Albanske zajednice, ni jedan Albanac sa tih prostora, se ne nalazi na spiskovima redovnih studenta fakulteta u Srbiji. A pre nekoliko decenija samo na Beogradskom univerzitetu studiralo je izmedju 500 i 600 mladih Albanaca.