Učiteljski hleb je postao previše gorak

Učiteljima u Gani posao zaista nije jednostavan: razredi broje često preko 50 učenika, plate su male, a ni bezbednosna situacija nije najbolja. Ipak, kako priča 25-godišnja Ama Ntiedu, koja se u Nemačkoj priprema za učiteljski poziv, ovo zanimanje u Africi još uvek uživa velik ugled, za razliku od Nemačke i mnogih drugih industrijski razvijenih zemalja. Učiteljski poziv je u Nemačkoj izgubio na ugledu, uprkos činjenici da je ovde nastavno osoblje bolje plaćeno nego negde drugde. Ali plata nije uvek jemstvo za zadovoljstvo radnim mestom.

Visoke plate, ugleda nigde

"Primećujemo da u mnogim državama reputacija nekog zanimanja nema veze sa visinom plate", kaže Andreas Šlajher iz Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD). "Uzmimo na primer Finsku. Tamo su učitelji prosečno plaćeni, ali u društvu uživaju veliki ugled. Učiteljsko zanimanje u Finskoj još uvek pruža razne mogućnosti", kaže Šlajher, koji je u ovoj organizaciji zadužen za pitanja obrazovanja. Slična je situacija i u Velikoj Britaniji, ali i mnogim istočno-evropskim državama. U Nemačkoj su učitelji natprosečno dobro plaćeni, ali njihova struka se baš ne može pohvaliti visokim ugledom kod građana. Doduše, plate učitelja nisu svuda tako visoke kao u Nemačkoj. U najnovijem izveštaju OECD-a o stanju u obrazovanju, plate nastavnika u industrijski razvijenim zemljama su u proseku između 11 i 20 odsto niže od zaposlenih sa nekom drugom, ali sličnom stručnom spremom. Slična je situacija, kako tvrdi međunarodni sindikat učitelja (EI) i u ostatku sveta. Ispitivanja takođe ukazuju i na trend sve manjih učiteljskih primanja poslednjih godina. Posebno su pogođene zemlja u kojima vlada teška finansijska kriza, poput Grčke gde su učiteljske plate pale za 17 odsto. Slično je i u Španiji i Irskoj, ali i Mađarskoj.

Prestari učitelji

I dok su smanjenja plata u evropskim državama direktno povezana sa finansijskom krizom, u ostatku sveta se taj fenomen povezuje sa brojnim reformama obrazovnog sistema. U nekim zemljama u razvoju čak postoji i trend zamene "skupih" učitelja, slabo obrazovanim volonterima. IE također uz trend pada primanja primećuje i trend porasta broja radnih sati. Dodatni problem predstavlja i sve veće starosno doba učitelja, posebno u OECD zemljama.

"Demografski problem je vrlo akutan. U Nemačkoj, Italiji, i Švedskoj je više od pola nastavnog osoblja starije od 50 godina", kaže Andreas Šlajher. Istovremeno se beleži i sve manji broj učenika, tako da se ne zapošljavaju novi mladi učitelji. To će se dodatno odraziti na sve starije nastavno osobolje. Za stručnjaka Šlajhera je to kobno, jer kad generacija nastavnika iznad 50 za koju godinu ode u penziju, moglo bi doći do velikog manjka osoblja. U mnogim državama je taj manjak već sada uočljiv. I zato je nužno učiteljsko zanimanje učiniti što atraktivnijim. Jedan od instrumenata je naravno i povećanje primanja, ali to, kako tvrdi ovaj izveštaj, nije presudan faktor.

Autor: V. Vilde / N. Krajcer
Redakcija: Jakov Leon