U Berlinu gore Poršei i Mercedesi

Roni Maler, student prava, kaže da su „akcije“ usmerene protiv nepravdi u društvu u kome se neprestano povećava jaz između bogatih i siromašnih.

Naročito je veliki otpor rekonstrukciji pojedinih berlinskih četvrti, luksuznoj sanaciji starih zgrada i sve većim kirijama. Sasvim je razumljivo što se pribegava i drastičnim sredstvima kako bi se obezbedio alternativni životni prostor u gradu, smatra student Maler, koji je, inače, lično protiv nasilja.

Zapaljeni autobusi

Činjenica je da je nasilje u Berlinu u porastu, bilo politički motivisano ili ne. Samo u jednoj noći krajem decembra izgorela su 23 autobusa jedne turističke agencije, tri automobila i jedan kamion. Istovremeno, bačen je molotovljev koktel na ulaz jednog zavoda za zapošljavanje. Sledećeg dana napadnut je zavod za zapošljavanje u drugoj gradskoj četvrti.

Berlinska služba bezbednosti završila je u novembru istraživanje o levičarskom nasilju u Berlinu, trenutno se radi na drugoj studiji. U policiji kažu da se broj delikata u 2009. godini udvostručio, ali šefica službe bezbednosti Klaudija Šmid kaže da nije uvek moguće napraviti razliku između politički motivisanih napada i incidenata koji nemaju veze sa politikom.

Opšte je mišljenje da je Berlin uporište levih ekstremista. Prema kategorizaciji službe državne bezbednosti „levoj autonomnoj sceni spremnoj na nasilje“ pripada oko hiljadu osoba. Levičarski ekstremista najčešće je muškarac, ima između 18 i 24 godine i „normalno je obrazovan“.

Tipično za veliki grad

Prema rečima Šmidove nasilje levih ekstremista tipično je za veliki grad i pre svega pojedine četvrti grada koje su u modi i gde veliki broj ljudi traži stanove. Tamo su i paljevine automobila mnogo češće.

U proseku, u Berlinu svake noći izgori jedan automobil, prošle godine spaljeno ih je oko 300 – 2006. godine 43. Na meti su bili prvenstveno luksuzni modeli – Poršei ili Mercedesi, mada su u međuvremenu počele da gore i najobičnije Mazde.

Napadaju se i vozila firmi kao što je DHL, deo pošte koji se bavi prevozom paketa, ili kamioni železnice. Polazi se od toga da takve firme predstavljaju otelovljenje „državnog kapitalizma“ i da su zato legitiman cilj napada.

U potrazi za počiniocima policija nema većih uspeha i veoma je teško dokazati nedelo. Zato raste pritisak na crveno-crvenu (SPD i Levica) gradsku vladu koju opozicija optužuje da „ne vidi na levo oko“. Predsednik berlinske CDU izjavio je da je levičarski ekstremizam „bič nad gradom“ i da u Berlinu vlada „levičarski teror“.

Međutim, ekstremni levičari su očigledno dosadili i vladajućim socijaldemokratama, tako da ih je senator za unutrašnje poslove Erhart Korting, citirajući Kurta Šumahera, nazvao „crveno lakiranim fašistima“ i istovremeno upozorio da bi „romantičarski pristup“ bio krajnje pogrešan“, piše Zidojče cajtung.

sz/nb/sb