U Bundesligi golovi nisu najvažniji

Za komentatora lista Miteldojče cajtung (Hale) „interesantno je to što protivnici pomoćnih sredstava navode najraznovrsnije argumente. Tu je finansijski aspekt. 200.000 evra (po klubu) bi bila minimalna cena uvođenja te mere. To je za mnoge drugoligaše – previše. Tu je i tabor fudbalskih tradicionalista koji nisu načelno protiv tehnike, već se suprotstavljaju promenama jer smatraju da one fudbalu oduzimaju emocije. Te argumente ne smemo tek tako odbaciti. Oni imaju svoje opravdanje. Emocije su srce fudbala. I pored toga, takvi argumenti ipak nisu dovoljno jaki da bismo ignorisali šansu da smanjimo broj pogrešnih sudijskih odluka.“

Kiler nahrihten (Kil) smatra da su Nemci svetski šampioni u izvozu kvalitetne tehnologije. „Ali, među nama je i mnogo onih koji stalno imaju nekakve primedbe i bojazni; koji uvek pridaju veliku važnost riziku nego šansama. Odgovor na pitanje: je li lopta bila u golu ili ne, i dalje će zavisiti od oštrog oka sudije i njegovih pomoćnika, sa svim greškama koje sobom nosi čulno opažanje. To ne mora da bude tako. Odgovarajući sistemi su se već davno dokazali u drugim sportovima kao što su tenis ili hokej.“

„Fudbal živi od fer-pleja“, piše list Ostze cajtung (Rostok): „Nadmetanje atleta je u stanju da naelektriše milijarde ljudi širom sveta. Ljudi vole da vide da pobeđuju najbolji – nezavisno od porekla, novca i drugih prednosti. Kako se u to uklapa mogućnost nezasluženih pobeda na veliki utakmicama? Odbijanje tehničkih pomagala na gol-liniji je besmisleno. Ta tehnika bi omiljenom sportu Nemaca garantovala ono što je odlučujuće – više pravde.“

„Upravo je tekuća sezona u kojoj je tim Hofenhajma postigao fantomski gol najbolji dokaz da je liga bez tehničkih pomagala – nepravedna liga“, piše magazin Špigel (Hamburg): „Gledano i sa pozicije sudija, nepravda te vrste ne sme da se toleriše. Feliks Brih će do kraja svoje sudijske karijere biti poznat po tome što je na jednoj utakmici priznao gol koji to nije bio. […] Uglancani televizijski fudbal 21. veka više ne ostavlja meta nikakvim diskusijama o golu poput onog Kislingovog: gol nije smeo da bude priznat i to je svaki televizijski gledalac znao već posle nekoliko sekundi; i gledaoci na stadionu su zahvaljujući mobilnim telefonima tako reći odmah bili informisani o grešci sudije, i jedino arbitar utakmice nije znao ništa o njoj […] televizijska publika za samo nekoliko sekundi ima pristup slikama koje prenose najsavremeniji sistemi. Svojim odbacivanjem tehničke kontrole gol-linije, Bundesliga je propustila šansu da se u poređenju sa drugim u Evropi prezentira kao moderna liga.“

Libeker nahrihten (Libek) ima sasvim drukčije mišljenje: „Dugogodišnje debate o tome da li je lopta ušla u gol ili nije; teorije zavere; napete revanš-utakmice: bez čuvenog gola na Vembliju – koji to nije bio – iz 1966. godine, finale tog Svetskog prvenstva nikada ne bi postalo legendarno. Nova tehnika bi sudijske odluke učinila preciznim poput švajcarskog sata. To fudbal svakako čini pravednijim, ali i mnogo sterilnijim. Pustite legende da žive!“

Takva argumentacija je za dnevnik Velt (Berlin) „licemerna“: „socijalna romantika i patos su deo fudbala baš kao što su to lopta i gol. Ali, najvažnija sporedna stvar na svetu je danas tržišna roba udešena prema analizama ciljne grupe. I sada se klubovi Bundeslige protive uvođenju tehnike kontrole ulaska lopte u gol? I to zato što bi, navodno, jedan čip ili sedam kamera oduzeli fudbalu identitet i zračenje? Kakvo licemerje! Oni koji su fudbal godinama pretvarali u veliki posao, nisu baš ubedljivi kao socijalromantičari. A i faktor zvani trošak, ako imamo u vidu obrt Bundeslige od 2,17 milijarde evra, nije nikakav argument protiv pravde. Devet klubova je svojim odbacivanjem tehničkih uređaja na gol-liniji ispoljilo čisti amaterizam“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković