U CG mnogo više stanova, nego domaćinstava
27. jul 2009.
Time bi se, tvrde u toj stranci, stimulisao pad cena na tržištu nekretnina i ulio dodatni novac u sektor građevinarstva, koja je pred kolapsom. Poslanik te stranke Damir Šehović u izjavi za Dojče Vele kaže da očekuje da će ta inicijativa imati podršku svih stranaka, jer u vreme ekonomske krize treba pomoći najugroženije slojeve stanovništva.
Tokom prošlih godina u jeku građevinske ekspanzije, u Crnoj Gori je izgrađeno na stotine hiljada kvadrata stambenog prostora. Metar kvadratni stana je koštao i do tri hiljade evra, dok su poslednjih meseci cene znatno pale. Prosečan građanin ipak ni sada ne može da kupi stan, jer banke ne odobravaju kredite, ili ih odobravaju po izuzetno visokim kamatnim stopama, koje su duplo veće u odnosu na prosek EU (4,5 odsto).
Koliko je podstanara u Crnoj Gori?
Iako u ovoj zemlji nije moguće saznati koliko ima podstanara (kako upućeniji tvrde, mnogi zaposleni u državnim institucijama vlasništvo prebacuju na rodbinu u nadi da će od države dobiti kakvu pomoć), potražnja za zakupom ne jenjava, tako da i cene ostaju uglavnom jako visoke.
Poslanik opozicionog Pokreta za promjene Boris Marić kaže da se sumnja da su stanove stekli uglavnom ljudi bliski vlasti, kroz dobijanje atraktivnih lokacija, dozvola i slično. Zato, kako ističe treba ispitati poreklo imovine i utvrditi na koga se stanovi vode.
"Država ima sve pregorative i zakonske i svake druge da to uradi. Mi međutim smatramo da za tim nema političke volje", kaže Marić.
Šta je sa subvencijama..
Ovdašnje političke stranke smatraju da država treba kroz razne subvencije da pokuša da omogući da, posebno mladi bračni parovi, reše stambeno pitanje.
Jedna od ideja je da se po najnižoj ceni otkupe već izgrađeni stanovi, što su činile vlade pojedinih zemalja u tranziciji ili da se izgrade stanovi na manje atraktivnim lokacijama, koje bi se onda prodavali.
Vlada je već dva puta sufinansirala kredite uglavnom zaposlenima u državnoj upravi. Upućeni smatraju, da je i za to bilo potrebna „politička podobnost“ ili „veza", tako da su kredite dobijali I oni koji već imaju rešeno stambeno pitanje.
autor: Vesna Rajković
odg. urednik: N. Jakovljević