U iščekivanju pravog trenutka za skupštinsku sednicu

Pragmatizam ili političarenje

Poslanici koji nisu došli smatraju da bi sednica zapravo bila novi miting podrške Radovanu Karadžiću. “Sednica nije održana jer nije bilo kvoruma”, rekao je predsednik Skupštine grada Branislav Belić. On je objasnio da su ga predstavnici Liste za evropski Beograd, koalicije oko SPS-a i odbornici LDP-a zvanično obavestili da u svetlu najnovijih događanja oko hapšenja Radovana Karadžića - neće doći na sednicu zakazanu za ponedeljak. Da li je to pragmatičan potez ili puko političarenje? Branislav Belić smatra da je to normalno i pragmatično, jer su nacionalisti koji su protestovali zapravo pravili haos u centru Beograda i prebijali novinare. Ali, u Beogradu je protestovalo svega nekoliko stotina ljudi. ”Sutra će ih biti mnogo više. Sutra je taj glavni dan D, kada će doći iz cele Srbije ovde na Trg republike i demonstrirati. U takvoj situaciji, ta sednica nije baš na mestu. Pogotovu ako znamo da je republička skupština četiri dana zasedala i nije mogla da usvoji dnevni red. Zašto to nama treba?”

Da je danas održana sednica, da li bi to bio produženi miting?“ Postoji bojazan da bi to tako bilo, a da to tako ne bi bilo onda je bolje da se sednica ne zakaže”, ističe predsednik Skupštine grada Beograda.

22. avgust - krajnji rok

Rok za izbor gradonačelnika, njegovog zamenika i članova gradskog veća ističe 22. avgusta. Ako do tada ne bude formirana vlast u Beogradu, onda će doći do prinudne uprave i novih lokalnih izbora. Da li su blizu novi izbori? Branislav Belić smatra da nisu, jer “ćemo mi uspeti da izaberemo gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i 13 članova gradskog odbora.”

Istovremeno, u Nišu je počela konstitutivna sednica na kojoj treba da bude izabrano rukovodstvo gradske skupštine, a odmah nakon te sednice biće održana i druga sednica na kojoj će biti izabran gradonačelnik Niša. Kandidat je funkcioner Demokratske stranke Miloš Simonović. U Nišu je takođe na delu formiranje vlasti po modelu Beograda.

Demokrate su formirale većinu u najvećem broju opština u Vojvodini. U zapadnoj i istočnoj Srbiji najviše lokalnih vlasti drže radikali i DSS. U Šumadiji dve najjače partije dele broj opština u kojima su formirale vlast. Što se tiče Kosova radikali su ili sami ili u savezima sa drugim strankama formirali većinu u više od 26 opština.