U Kijevu eksplozivno

Nacionalistička partija Svoboda saopštila je da je danas preminuo 45-godišnji Roman Senik, koji je zadobio povrede kada je u sredu policija krenula u juriš na demonstrante u Kijevu. Prema podacima opozicije, time je broj žrtava tokom masovnih demonstracija porastao na šest, dok su vlasti do sada navodile podatak o dvoje mrtvih.

Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Vitalij Zakarčenko izjavio je danas da krizu u zemlji nije moguće rešiti na miran način, a demonstrante je optužio da se naoružavaju. "Dogadaji poslednjih dana u glavnom gradu Ukrajine pokazuju da su uzaludni naši pokušaji da konflikt rešimo mirnim putem, bez pribegavanja sili", navodi se u Zakarčenkovom saopštenju.Novi zakoni doneseni prošle nedelje, a kojima se pooštravaju kazne protiv učesnika demonstracija, doveli su do ponovnih masovnih protesta protivnika vlasti i njihovih žestokih sukoba sa policijom. Demonstranti su juče zauzeli i zgrade lokalnih vlasti u četiri regiona na zapadu Ukrajine, a u Kijevu su ušli u zgradu jednog ministarstva.

Janukovič obećao rekonstrukciju vlade

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič obećao je juče da će rekonstruisati vladu, osloboditi desetine demonstranta iz zatvora i učiniti još ustupaka opoziciji koja je proširila proteste iz KIjeva na skoro polovinu zemlje.

Na sastanku s verskim vođama, Janukovič je rekao da će u utorak biti specijalno zasedanje parlamenta na kojem će doći do promena u vladi, uz amnestiranje desetine zatvorenih aktivista i promenu nedavno donetog strogog zakona o protestima.

Uloga EU u Ukrajini

U petak (24.1.) je u Kijev stigao evropski opunomoćenik za proširenje Štefan File. O rezultatima razgovora sa ukrajinskim predsednikom, predstavnicima opozicije i civilnog društva, ne zna se ništa. File danas nastavlja razgovore.

"Evropa raspolaže snažnim sredstvima za pritisak na Janukoviča i njegovo okruženje, jer oni imaju novac u EU", tvrdi lider jedan od lidera opozicije Vitalij Kličko. EU bi trebalo da zamrzne bankovne račune ukrajinskih vrhunskih političara, glasi njegov zahtev. Slično traže i demonstranti na ulicama Kijeva. Na pitanje kako pomoći Ukrajini većina odgovara: sankcijama.

EU je do sada bila na meti brojnih kritika zbog svog držanja tokom krize u Ukrajini. Izjave evropskih političara kako za sada ne razmatraju sankcije, izazivaju buru negativnih reakcija na forumima u internetu. Mnogi prebacuju Briselu kako ustvari ima obzira prema Rusiji i da želi da prepusti Ukrajinu uticaju vlade u Moskvi. "Prepušteni smo sami sebi", piše u jednom komentaru.

Opozicija bi rado videla EU u ulozi posrednika, naglašava Arsenij Jazenjuk, jedan od lidera opozicije. "Biće jako teško pronaći izlaz iz krize bez pomoći Zapada", izjavio je on tokom susreta sa Fileom u Kijevu i dodao: "Naši zapadni partneri bi obavezno trebalo da budu uključeni u proces."

Dolazi i Ketrin Ešton Predsednik Janukovič okleva da uključi EU kao posrednika u pregovorima. Upravo je EU bila ta koja je doprinela rešenju krize tokom "Narandžaste revolucije" 2004. godine. Tada su protesti izbili zbog predsedničkih izbora koji su bili falsifikovani - u korist Janukoviča. Izbori su ponovljeni i on je izgubio. On smatra kao su ga tada zapadni posrednici izigrali.

Ipak, eskalacija krize u Kijevu i širom zemlje mogla bi ga naterati na ustupke, tvrde posmatrači. Janukovič će se upustiti samo u posredničku misiju koja bi podrazumijevala i učešće Rusije. EU pokušava da prikaže kako se radi samo o nastavku misije koja je već započeta 2004. godine. U četvrtak u Kijev stiže i evropska opunomoćenica za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Autori: AP/ AFP/ Roman Gončarenko / Azer Slanjankić

Odg. urednica: Dijana Roščić