U klubu kralj, na ulici strah

Homoseksualcima u Rusiji nije lako. Sastaju se uglavnom tajno. Jedino u Moskvi imaju neke - doduše, vrlo ograničene - mogućnosti da se i javno viđaju. Kao, na, primer, u klubu "Frendli bar".

U klubu kralj, na ulici strah

Dima je jedan od posetilaca ovog kluba. Sa 19 godina se doselio u Moskvu. U provincijskoj sredini u kojoj je živeo onaj ko pokaže svoje opredeljenje za isti pol može jedino da očekuje nasilje i izgubi posao. Dima glavni grad smatra bar malo otvorenijim. „Tamo ljudi neće da kažu da su homoseksualni. To se jednostavno ne radi. Ili te vređaju, ili te tuku. U Moskvi bar može da se živi normalnije“.

Nikolaj Aleksejev se javno zalaže za homoseksualce u Moskvi – on to vidi drukčije: „Šta znači biti otvoren – ima samo par klubova za koje svako zna. Oni se tamo osećaju kraljevski, tamo je sve dozvoljeno. Inače su svuda u strahu“.

Nada u promenu

Iako homoseksualnost od 90-ih godina nije više kažnjiva, u Moskvi je prisutna diskriminacija. Aleksejev bi da to promeni. No, tokom poslednje tri godine, učesnike gej-parada koje je organizovao premlaćivali su i skinhedsi i policija. Ovaj put, u senci takmičenja za pesmu Evrovizije, stvari bi mogle da se promene. Aleksejev se nada da policija neće rasterivati homoseksualce koji prate jednu ovakvu priredbu.

No, Dima, poput mnogih drugih gejeva u Moskvi, ne polaže velike nade u aktivizam Aleksejeva. Obziri prema osećanjima homofobne većine su glavna zapovest. „Kada sam sa prijateljima, ponašam se kako hoću. Ali u javnosti se trudim da izgleda manje homoseksualno. Ne zato što to ne želim, već zato što razumem da takvo moje ponašanje nekome može da bude neprijatno“.

Autor: Erik Albrecht / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Dijana Roščić