U najboljim godinama – zauvek

U članu 3. Ustava Nemačke jasno se kaže: „Niko ne sme da bude diskriminisan. Ni na osnovu porekla, jezika, vere, političke opredeljenosti...“. Starosna diskriminacija se u tom članu ne navodi. Sve do 2006. godine nije bilo propisa koji bi garantovao ravnopravnost svih građana, bez obzira na njihove godine starosti. Tek tada je usvojen Zakon o antidiskriminaciji ili Opšti zakon o ravnopravnosti.

„Diskriminacije ima u raznim sferama, a naročito na tržištu rada“, kaže Bernhard Franke iz Saveznog ureda za borbu protiv diskriminacije u Berlinu. „Uvek iznova se dešava da nam se javljaju građani, koji se osećaju odbačeno, jer nemaju nikakve šanse ni za razgovor za posao.“ Oko 20 odsto građana Nemačke je barem jednom u životu tu vrstu diskriminacije osetilo na sopstvenoj koži.

Ni izgovor „previše mlad“ nije poželjan

Većina ljudi veruje da je starosna diskriminacija problem starijih ljudi. Ankete pokazuju da više od 60 odsto građana tvrdi da je posle 45 godine gotovo nemoguće naći posao. Doduše, jedna trećina građana smatra i da se mlađi od 29 godina takođe suočavaju sa problemom starosne diskriminacije. „Rezultat ovog istraživanja nas je zaista iznenadio, jer nismo očekivali da će se toliko građana osećati diskriminisano“, kaže Franke.

Zakon koji bi starosnu diskriminaciju trebalo da spreči, građanima omogućava pravnu zaštitu. Primer da je to moguće, mogla bi biti presuda jednog suda u martu ove godine, u kojoj se kaže da razlike u dužini odmora na osnovu starosti radnika zaposlenih u javnom sektoru, nisu zakonite. Mlađi radnici imali su do sada pravo na 26 dana odmora u godini, a oni preko 40 - trideset. Sud je time obavezao poslodavca da ubuduće svim radnicima garantuje istovetan broj dana odmora.

Skupa zaštita od diskriminacije

Za Bernharda Frankea je ova odluka suda veliki uspeh, jer potvrđuje neophodnost zakona koji štite prava radnika. „Jedna takva presuda, utiče na čitavu oblast. Što znači zakon daje rezultate.“ Manfred Hofman, predsednik Saveza komunalnih poslodavaca na ishod ovog procesa gleda drugačije. „Presuda je dovela do veće tereta za lokalne poslodavce.“ On smatra da će time biti uvećan trošak ili bolje rečeno gubitak na oko 1,6 milijardi godišnje.

I proces pred Evropskim sudom pravde koji su piloti Lufthanze nedavno dobili, govori u prilog tezi da se može stati na put starosnoj diskriminaciji. Sada ova najveća evropska avio kompanija mora da menja tarifni ugovor i pilotima preko 60 godina omogići da zadrže posao, ako to žele. S druge strane, većina Nemaca negoduje zbog pomeranja starosne granice, prema kojoj se sa 67. godina odlazi u penziju. Smatraju da bi ta pravila morala biti fleksibilnija.

2012 godina protiv diskriminacije

O starosnoj diskriminaciji sve više se govori. Neki su 2012. godinu već proglasili godinom borbe protiv starosne diskriminacije na radnom mestu. U januaru je osnovana još jedna komisija koja će nadgledati primenu zakona. Šta to konkretno znači? „Obratiće pažnju i ispitati kako su definisane starosne granice u raznim oblastima, da li su u skladu sa radnim pravom. To se odnosi i na banke i na osiguravajuća društva... A cilj je da se formuliše odgovarajuće smernice u definisanju starosne granice“, kaže Franke.

U Nemačkoj se uveliko organizuju brojna izlaganja i diskusije, u saradnji sa nevladinim sektorom, školama i centrima za stare. Ideja je da se pokrene i ojača dijalog mlađih i starijih generacija.

Autori: Fridel Taube / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković