U Nemačkoj svi trče

Hajo Šumaher je novinar, sportski tip, i to mu se i vidi. On važi za najpoznatijeg džogera u Nemačkoj, mada na džogere gleda s visine i sebe smatra trkačem iz hobija.

„Meni je pred očima samo cilj. Hladno je, sunčano, lepo je – ovde su sada pravi ljubitelji trčanja. Inače gužvu prave razni tipovi – oni što trče povremeno, gojazni, kratkonogi…A danas su tu pravi zaluđenici. Ko bi inače trčao 15 kilometara na minus 6?“

Kolega Šumaher je jedan od 130 zaluđenika koji su se prijavili za zimsku trku. Hladno je, nedelja je, jutro je...

Trčanje kao hobi

„Pa šta? Ja trčim preko cele godine. Zimi je uzbudljivo jer moraš da paziš da se ne oklizneš. Trčanje stvara zavisnost. Priznajem da ne mogu bez trčanja.“

To kaže Ginter Knefel iz berlinskog udruženja Seoske Lisice. Većina prisutnih su članovi nekog od brojnih udruženja sportista iz hobija. Po podacima Nemačkog udruženja atletičara u Nemačkoj se godišnje održava 3.800 trka: uličnih, narodnih, brdskih i krosova. To što se po meni graniči sa mazohizom, Nemci vide drugačije:

„Za mene je to hobi, čovek se oseća bolje, to je neka vrsta preventive "- kaže jedna od prisutnih žena.

"Trčanje, to je sreća, zadovoljstvo, opuštanje. Trčanje je genijalno“ - kaže sredovečni muškarac.

Trka počinje. A ja odoh, polako prečicom do cilja da ih sačekam. Prvi je 15 kilomatra pretrčao za 51 minutu i 52 sekunde. On i ostali koji pristižu izgledaju iscrpljeno, ali zadovoljno. Moj kolega je 77-mi. Nešto kasnije, ne bez ironije, priča mi zašto se odlučio za trčanje:

„Za druge sportove nisam talentovan. Kinezi su dobri u gimnastici, latinoamerikanci u fudbalu, a mi Nemci smo malo tromi i kockasti. Mislim da je trčanje jedini sport koji donekle funkcioniše, a da čovek ne mora da bude talentovan. Svako ko ima dve zdrave noge može da trči.“

Trkači i džogeri

Ali, nije svako ko trči automatski i trkač – kaže Šumaher. O sportisti iz hobija se može govoriti kada je čovek u stanju da 10 kilometara pretrči za manje od 40 minuta. Ostali su džogeri. Sad mi je jasno zašto se ljudi oko mene stalno raspituju za vremena.

„Meni je trčanje potrebno da bih se dobro osećao, da razbistrim glavu, a i zbog druženja. U svakom slučaju muškarac bi trebalo da izgradi jednu kuću, napravi jednog sina, zasadi jedno drvo, napiše jednu knjigu i pretrči maraton. Ne kažem da bi to trebalo da se radi više puta godišnje.“

Autori:Jordanka Jordanova/Dijana Rošćić

Odgovorna urednica: Željka Bašić