U Sloveniji najmanji broj zahteva za azil u Evropskoj uniji

Slovenija beleži najveće smanjenje broja podnetih zahteva za dobijanje azila.Broj onih koji traže azil u toj zemlji samanjen je za čitavih 70% . Slede Letonija sa padom od 60%, zatim Kipar, Austrija i Francuska (oko 40%). I pored toga Francuska sa preko 26.000 primljenih zahteva za azilom i dalje ima najviše aplikacija posle Velike Britanije (27.900). Nakon ove dve zemlje slede Švedska sa 24.300 zahteva i Nemačka sa 21.000.

Najveći broj zahteva, u odnosu na broj stanovnika, u EU imaju Kipar i Malta, gde je odnos, recimo na Kipru šest zateva za dobijanje azila na svakih hiljadu stanovnika. Na Malti je taj broj 3,1. Suprotno trendu u ostalim članicama, u ove dve, najmanje zemlje Evropske unije, broj onih koji traže azil, u posljednjih pet godina, se povećao, a razlog tome je njihov geografski položaj. Još neke članice zabeležile su lagani porast broja zahteva za dobijanje azila. U Litvaniji beleži se porast od 44%, u Švedskoj 38%, slede Grčka sa 35% i Mađarska 32%.

Sve u svemu, u prvih nekoliko godina 21.veka u Evropskoj uniji azil je zatražilo znatno manje ljudi nego u poslednjoj deceniji prošlog veka, a razlog tome je svakako i okončanje nekih političkih kriza i oružanih sukoba na evropskom kontinentu.

Broj zahteva za dobijanje azila rastao je do 1992. godine – pre svega u Nemačkoj – ali nakon toga je u postepenom padu. Novi vrhunac je postignut 1996. godine kada je zabeleženo 370.000 zahteva za azil u tadašnjih 15 zemalja članica.

Ipak zahtevi za dobijanje azila u Evropi i dalje su učestaliji nego u ostalim delovima sveta. Najveći broj azilanata dolazi iz Iraka (19.200), Rusije (12.800) te Srbije i Crne Gore (12.700) koji se i dalje vode kao građani jedne države. Od ostalih zemalja, po broju podnetih zahteva za dobijanje azila, prednjače državljani Turske i Afganistana.