U sukobu u Tajlandu nema pobednika

U sukobu u Tajlandu nema pobednika – ima samo poraženih. A najveći gubitnik jeste demokratija. Parlament se ponovo pokazao nesposobnim da suprotnosti između gradske elite i stanovnika sela, koje su u pozadini sukoba, preobrazi u konstruktivnu politiku. Politički vrh u Bangkoku nema autoritet i nijedna partija ni izdaleka nije ostavila utisak da bi sukob mogao biti rešen političkim sredstvima.

Narušen je i moralni autoritet kraljevske kuće. Izneverene su nade da bi kralj, inače narušenog zdravlja, mogao da smiri situaciju – iz dvora nije bilo ni glasa.

Jedna od kolateralnih šteta je i turizam od koga žive stotine hiljada Tajlanđana. Od 2001. godine, kada je na vlast došao korumpirani, ali i dalje kod mnogih popularni premijer Taksin, zemlja sve više tone u haos. Taksin je izbegao i u njemu mnogi vide režisera najnovijih sukoba. Niko to ne može da dokaže, a i njegovi protivnici, žutokošuljaši, pristalice sadašnjeg režima, pribegli su nedemokratskim sredstvima kako bi sklonili neomiljenog premijera.

Društvo podeljeno na dva tabora

Crveni ili žuti – ko je u pravu? Niko! Zahtev žute frakcije koja je na vlasti da se uvede kvota za gradsku elitu u parlamentu podjednako nije u skladu sa zapadnim shvatanjem demokratije kao ni akcije crvenih na ulicama Bangkoka. Pored žutih i crvenih u Tajlandu postoji i treća snaga – do sada je vojska 18 puta pučem uzimala vlast. I sada se ponovo čuju glasine o puču, ali se proteklih godina pokazalo da se time ne sređuju prilike.

Pozitivno je što nije bilo većeg krvoprolića, što je izbegnut građanski rat, mada se javlja o novim nemirima na severu zemlje. Protivnici su se samo povukli u rovove – do sledeće prilike.

Autor: Sibile Golte-Šreder

Odg. urednica: I. Ivanović