U znaku protivraketnih štitova

Od raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora 1991. godine NATO i Rusija nastoje da definišu odnose i uklone sliku jedni o drugima kao neprijateljima. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen smatra da se sada ponovo ukazuje prilika za suštinsko poboljšanje odnosa. „Vreme je zrelo za novi početak u odnosima NATO i Rusije i Lisabon je mesto koje pruža priliku za taj novi početak“, kaže Rasmusen.

Poboljšanje odnosa

Odnosi Rusije i NATO oduvek su zavisili od odnosa Moskve i Vašingtona, a odnosi sa sadašnjom američkom administracijom su dobri. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ponovo je izneo i ideju o zajedničkom evropskom sistemu odbrane koji bi, istina, mogao oslabiti NATO. „Odnosi NATO i Rusije tokom proteklih meseci postali su produktivniji i to pruža priliku da se u Evropi i svetu stvori novi sistem bezbednosti“, rekao je Medvedev.

Za sada, NATO je posebno zainteresovan da i Rusija bude uključena u sistem protivraketne odbrane i nemački analitičar Hans Fridrih fon Plec smatra da za to ima izgleda. „Sada zajednički analiziramo pretnje (bezbednosti). Mislim da je to dobra polazna osnova za dalji napredak. Bio sam ove godine više puta u Moskvi i primećuje se razumevanje“, kaže Fon Plec.

Razumevanje za rusku uzdržanost

Generalni sekretar NATO Rasmusen ima razumevanja za rusku uzdržanost. „Odluku će prvo doneti NATO i Rusija očigledno postavlja neka opravdana pitanja. Zato bi prvo trebalo da uslede razgovori kako bi bila stvorena osnova za odluku (o njenom uključivanju u sistem)“, kaže Rasmusen.

Odnosi su poboljšani i zbog toga što su normalizovani odnosi Rusije i istočnoevropskih i baltičkih zemalja sa Moskvom. Inače, nemačka kancelarka Angela Merkel vidi sebe kao posrednicu između istočnoevropskih NATO članica i Rusije i smatra da bi sa Moskvom više trebalo razgovarati ne samo o bezbednosti, nego i o privredi.

Autori: Rebd Rigert / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković